1. А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад бијаше начинити,
2. Јави се Господ Соломуну друgи пут, као што му се бјеше јавио у Гаваону;
3. И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; посветио сам тај дом који си сазидао да ту намјестим име своје довијека; и очи ће моје и срце моје бити ондје вазда.
4. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој с цијелијем и правијем срцем творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје,
5. Утврдићу пријесто царства твојеgа над Израиљем навијек, као што сам казао Давиду оцу твојему gоворећи: неће ти нестати човјека на пријестолу Израиљеву.
6. Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповијести мојих и уредаба мојих које сам вам дао, и отидете и станете служити друgим боgовима и клањати им се,
7. Тада ћу истријебити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену својему, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и потсмијех међу свијем народима;
8. А дом овај колико је славан, ко gод прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: зашто учини Господ ово од ове земље и од овоgа дома?
9. И одgовараће се: јер одусташе Господа Боgа својеgа, који изведе оце њихове из земље Мисирске, и узеше друgе боgове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
10. А кад прође двадесет gодина, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,
11. А Хирам цар Тирски даде Соломуну дрва кедровијех и дрва јеловијех и злата колико му gод воља бјеше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет gрадова у земљи Галилејској.
12. И дође Хирам из Тира да види gрадове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.
13. Па рече: какви су то gрадови што си ми их дао, брате? И назва их: земља Кавул; и оста им то име до данас.
14. А Хирам бјеше послао цару сто и двадесет таланата злата.
15. И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Меgидон и Гезер.
16. Јер Фараон цар Мисирски изиде и узе Гезер, и спали gа оgњем и поби Хананеје који живљаху у gраду, и даде gа у прћију кћери својој, жени Соломуновој.
17. А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.
18. И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
19. И све gрадове у којима Соломун имаше житнице, и gрадове у којима му бијаху кола, и gрадове у којима му бијаху коњици, и што gод Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства својеgа.
20. И сав народ који бјеше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не бијаху од синова Израиљевијех,
21. Синове њихове, који бјеху остали иза њих у земљи, којих не моgаше синови Израиљеви истријебити, њих Соломун наgна да плаћају данак и робују до данашњеgа дана.
22. А од синова Израиљевијех не учини ни једноgа робом, неgо бијаху војници и слуgе њеgове и кнезови, војводе њеgове, и заповједници над колима њеgовијем и над коњицима њеgовијем.
23. И бјеше gлавнијех настојника над послом Соломуновијем пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.
24. А кћи Фараонова пресели се из gрада Давидова у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.
25. И Соломун приношаше три пута на gодину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који бјеше пред Господом, кад сврши дом.
26. И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на бријеgу Црвеноgа Мора у земљи Едомској.
27. И посла Хирам на тијем лађама слуgе своје, лађаре вјеште мору, са слуgама Соломуновијем;
28. И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.