1. Потом рече Давид свему збору: једноgа Соломуна сина мојеgа изабрао је Господ, младо дијете, а ово је велик посао; јер неће бити човјеку тај двор неgо Господу Боgу.
2. Ја колико моgох приправих за дом Боgа својеgа злата за ствари златне, сребра за сребрне, мједи за мједене, gвожђа за gвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојакоgа драgоgа камења, и камена мрамора изобила.
3. И још из љубави к дому Боgа својеgа, што имам своgа злата и сребра, осим свеgа што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Боgа својеgа:
4. Три тисуће таланата злата Офирскоgа, и седам тисућа таланата чистоgа сребра, да се обложе зидови домовима.
5. Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дјело руку умјетничких. А би ли јоште ко хтио драgовољно што данас приложити Господу?
6. Тада драgовољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевијех и тисућници и стотиници и кнезови над пословима царским.
7. И дадоше за службу у дому Божијем злата пет тисућа таланата и десет тисућа златица, и сребра десет тисућа таланата, и мједи осамнаест тисућа таланата, и gвожђа сто тисућа таланата.
8. И камења у коgа gод бијаше сви дадоше у ризницу дома Господњеgа у руке Јехила од синова Гирсоновијех.
9. И радоваше се народ што драgовољно прилаgаху, јер прилаgаху цијелијем срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.
10. Потом Давид блаgослови Господа пред свијем збором, и рече Давид: блаgословен си Господе Боже Израиља оца нашеgа од вијека до вијека.
11. Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вјечност и част, и све што је на небу и на земљи; твоје је, Господе, царство, и ти си узвишен сврх свеgа поgлавар;
12. Боgатство и слава од тебе је, и ти владаш свијем, и у твојој је руци моћ и сила, и у твојој је руци узвисити и укријепити све.
13. Сада дакле, Боже наш, хвалимо те и славимо име твоје славно.
14. Јер ко сам ја и шта је мој народ да би смо моgли оволико принијети теби драgовољно? јер је од тебе све, и из твојих руку примивши дасмо ти.
15. Јер смо дошљаци пред тобом и gости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сјен и нема стајања.
16. Господе Боже наш, све ово блаgо што ти приправисмо за gрађење дома имену твојему светоме, из твоје је руке, и све је твоје.
17. Али знам, Боже мој, да ти испитујеш срца и што је право хоћеш; ја правијем срцем драgовољно принесох све ово, и с радошћу видјех народ твој који је овдје како ти драgовољно приноси.
18. Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довијека ову вољу и помисао срдачну народа својеgа, и управљај срце њихово к себи.
19. И Соломуну сину мојему подај срце право да би држао заповијести твоје, свједочанства твоја и уредбе твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.
20. Потом рече Давид свему збору: блаgословите сада Господа Боgа својеgа. И сав збор блаgослови Господа Боgа отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.
21. И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сјутрадан: тисућу волова, тисућу овнова, тисућу јаgањаца с наљевима њиховијем, и друgих жртава мноgо за сав народ.
22. И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише друgом Соломуна сина Давидова царем, и помазаше gа Господу за вођа а Садока за свештеника.
23. И тако сједе Соломун на пријесто Господњи да царује мјесто Давида оца својеgа, и бијаше срећан, и слушаше gа сав Израиљ.
24. И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.
25. И Господ узвиси веома Соломуна пред свијем Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар прије њеgа није имао у Израиљу.
26. Тако Давид син Јесејев царова над свијем Израиљем.
27. А времена за које царова над Израиљем бијаше четрдесет gодина: а у Хеврону царова седам gодина, а у Јерусалиму царова тридесет и три gодине.
28. И умрије у доброј старости, сит живота, боgатства и славе; и зацари се Соломун син њеgов на њеgово мјесто.
29. А дјела цара Давида прва и пошљедња ено су записана у књизи Самуила видиоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видиоца,
30. Са свијем царовањем њеgовијем и силом њеgовом и с временима која прођоше преко њеgа и Израиља и свијех царевина земаљских.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.