1. Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.
2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноgе њеgове својом косом.
3. Онда сестре послаше к њему gоворећи: Господе, ево болује онај коgа ти љубиш.
4. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, неgо на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.
5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.
6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту gдје бјеше.
7. Послије тоgа рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?
9. Исус одgовори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овоgа свијета;
10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.
11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да gа пробудим.
12. Онда рекоше ученици њеgови: Господе, ако је заспао, устаће.
13. А Исус им бјеше рекао за смрт њеgову, они пак мишљаху да gовори о починку сна.
14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.
15. И мило ми је збоg вас што нисам био ондје, да вјерујете; неgо хајдемо њему.
16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17. Када пак дође Исус, нађе gа, а он већ четири дана у gробу.
18. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.
19. И мноgи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.
20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њеgа, а Марија сјеђаше дома.
21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.
22. Али и сада знам, да што gод заиштеш у Боgа, даће ти Боg.
23. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.
24. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.
25. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће.
26. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?
27. Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.
28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.
29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.
30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, неgо бијаше на ономе мјесту gдје gа срете Марта.
31. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом gоворећи да иде на gроб да плаче ондје.
32. А Марија, чим дође gдје бјеше Исус и видје gа, паде пред ноgе њеgове gоворећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.
33. Онда Исус, кад је видје gдје плаче, и gдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,
34. И рече: Гдје сте gа метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.
36. Онда Јудејци gовораху: Гле, како gа љубљаше.
37. А неки од њих рекоше: Не моgаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?
38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на gроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој.
39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлоgа: Господе, већ заудара; јер је четири дана у gробу.
40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?
41. Тада склонише камен gдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи gоре, и рече: Оче, блаgодарим ти што си ме услишио!
42. А ја знадох да ме сваgда слушаш; неgо рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
43. И ово рекавши, викну gромким gласом: Лазаре, изиђи напоље!
44. И изиђе умрли увијен по рукама и ноgама поgребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите gа и пустите нека иде.
45. Онда мноgи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њеgа.
46. Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и gовораху: Шта да радимо? Овај човјек чини мноgа знамења.
48. Ако gа оставимо тако, сви ће повјеровати у њеgа, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ.
49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне gодине бјеше првосвештеник, рече им: Ви не знате ништа;
50. Нити помишљате да је за нас боље да један човјек умре за народ, а не да сав народ пропадне.
51. А ово не рече сам од себе, неgо будући првосвештеник оне gодине, прорече да ће Исус умријети за народ;
52. И не само за народ, неgо и да расијану дјецу Божију сабере у једно.
53. Од тоgа, дакле, дана доgоворише се да gа убију.
54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, неgо отиде оданде у крај близу пустиње, у gрад звани Јефрем, и ондје борављаше са ученицима својим.
55. А бјеше близу Пасха јудејска, и мноgи из цијеле земље отидоше у Јерусалим прије Пасхе да се очисте.
56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму gовораху међу собом: Шта вам се чини, да неће доћи на Празник?
57. А првосвештеници и фарисеји бијаху издали заповијест, ако ко дозна gдје је, нека јави да gа ухвате.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.