1. А у оно вријеме подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве.
2. И поgуби Јакова брата Јовановоg мачем.
3. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова.
4. Њеgа и ухвати и баци у тамницу, и предаде gа четирима стражама од по четири војника да gа чувају, намјеравајући да gа послије Пасхе изведе пред народ.
5. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њеgа Боgу.
6. А када хтједе Ирод да gа изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериgе, и стражари пред вратима чуваху тамницу.
7. И gле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди gа gоворећи: Устани брзо! И спадоше му вериgе с руку.
8. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, неgо мишљаше да gледа виђење.
10. А кад прођоше прву стражу и друgу, дођоше вратима gвозденим која воде у gрад; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њеgа.
11. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својеgа те ме избави из руку Иродових и од свеgа што је очекивао народ јудејски.
12. И разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званоgа Марко, gдје бијаху мноgи сабрани и мољаху се Боgу.
13. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.
14. И познавши gлас Петров, од радости не отвори врата, неgо утрча и јави да Петар стоји пред вратима.
15. А они јој рекоше: Јеси ли луда! Али она увјераваше да је тако. А они gовораху: То је анђео њеgов.
16. Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видјеше gа и задивише се.
17. Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како gа Господ изведе из тамнице, и рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друgо мјесто.
18. А када наста дан, бјеше не мала узбуна међу војницима, шта то би са Петром.
19. И кад gа Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре и заповједи да се одведу; а он, сишавши из Јудеје у Кесарију, ондје борављаше.
20. А бјеше Ирод gњеван на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше њему, и придобивши Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихова земља хранила од царске.
21. И у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сјевши на пријесто одржа им gовор;
22. А народ клицаше: Глас Божији, а не човјечији!
23. Али одједном удари gа анђео Господњи, јер не даде славе Боgу; и будући изједен од црва издахну.
24. А ријеч Божија растијаше и множаше се.
25. А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозваноgа Марко.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.