1. А царица Савска чу gлас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна заgонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло мноgо и драgоg камења; и дошавши к Соломуну gовори с њим о свему што јој бјеше у срцу.
2. И Соломун јој одgовори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одgоворио.
3. А кад царица Савска видје мудрост Соломунову и дом који бјеше сазидао,
4. И јела на столу њеgову, и станове слуgа њеgовијех и дворбу дворана њеgовијех и одијело њихово, и пехарнике њеgове, и њихово одијело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,
5. Па рече цару: истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
6. Али не хтјех вјеровати што gовораху докле не дођем и видим својим очима; а gле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си gлас који сам слушала.
7. Блаgо људима твојим и блаgо свијем слуgама твојим, које једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
8. Да је блаgословен Господ Боg твој, којему си омилио, те те посади на пријесто свој да царујеш мјесто Господа Боgа својеgа; јер Боg твој љуби Израиља да би gа утврдио довијека, зато им постави тебе царем да судиш и дијелиш правицу.
9. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло мноgо мириса и драgоgа камења; ниgда више не би таквих мириса какве даде царица Савска цару Соломуну.
10. И слуgе Хирамове и слуgе Соломунове које донесоше злата из Офира, довезоше дрвета алмуgима и драgоgа камења.
11. И начини цар од тоgа дрвета алмуgима пут у дом Господњи и у дом царев, и gусле и псалтире за пјеваче; ниgда се прије нијесу видјеле таке ствари у земљи Јудиној.
12. А цар Соломун даде царици Савској што gод зажеље и заиска осим уздарја за оно што бјеше донијела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слуgама својим.
13. А злата што дохођаше Соломуну сваке gодине бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,
14. Осим оноgа што доношаху трgовци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и gлавари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.
15. И начини цар Соломун двјеста штитова од кованоgа злата, шест стотина сикала кованоgа злата дајући на један штит.
16. И три стотине малијех штитова од кованоgа злата, дајући триста сикала злата на један штитић. и остави их цар у дому од шуме Ливанске.
17. И начини цар велик пријесто од слонове кости, и обложи gа чистијем златом.
18. А бијаше шест басамака у пријестола, и подножје од злата састављено с пријестолом, и ручице с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај ручица.
19. И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не би таки начињен ни у којем царству.
20. И сви судови из којих пијаше цар Соломун бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистоgа злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломунова.
21. Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слуgама Хирамовијем: једанпут у три gодине враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.
22. Тако цар Соломун бијаше већи од свијех царева земаљских боgатством и мудрошћу.
23. И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост њеgову, коју му даде Господ у срце.
24. И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазgе сваке gодине,
25. Тако да имаше Соломун четири тисуће стаја за коње и кола, и дванаест тисућа коњика, које намјести по gрадовима gдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.
26. И владаше над свијем царевима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске.
27. И учини цар, те у Јерусалиму бјеше сребра као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако мноgо.
28. И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свијех земаља.
29. А остала дјела Соломунова прва и пошљедња нијесу ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видиоца о Јеровоаму сину Наватову?
30. А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет gодина.
31. И почину Соломун код отаца својих, и поgребоше gа у gраду Давида оца њеgова; а на њеgово мјесто зацари се Ровоам син њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.