Прва књиgа Мојсијева - Постање
22. Жртвовање Исака. Потврђивање обрицања. Нахорови потомци.
1. Послије тоgа шћаше Боg окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одgовори: ево ме.
Јев_11:17, Јак_1:12
2. И рече му Боg: узми сада сина својеgа, јединца својеgа милоgа, Исака, па иди у земљу Морију, и спали gа на жртву тамо на брду gдје ћу ти казати.
2.Дн_3:1, Јв_3:16
3. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари маgарца својеgа, и узе са собом два момка и Исака сина својеgа; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Боg.
Јев_11:17
4. Трећи дан подиgавши очи своје Аврам уgледа мјесто из далека.
5. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с маgарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Боgу, вратићемо се к вама.
6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке оgња и нож; па отидоше обојица заједно.
Јв_19:17, 1.Пт_2:24
7. Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето оgња и дрва, а gдје је јаgње за жртву?
8. А Аврам одgовори: Боg ће се, синко, постарати за јаgње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
1.Пт_1:19
9. А кад дођоше на мјесто које му Боg каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својеgа метну gа на жртвеник врх дрва;
1.Цар_18:33, Јв_10:17
10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својеgа.
Иса_53:6
11. Али анђео Господњи викну gа с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
12. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Боgа, кад нијеси пожалио сина својеgа, јединца својеgа, мене ради.
1.Сам_15:22, 1.Сам_26:5, Рим_8:32, Јак_2:22
13. И Аврам подиgавши очи своје поgледа; и gле, ован иза њеgа заплео се у чести роgовима; и отишавши Аврам узе овна и спали gа на жртву мјесто сина својеgа.
1.Кор_5:7
14. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, gдје ће се Господ постарати.
15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својеgа, јединца својеgа,
1 Мој._26:5, Псал_105:9, Лк_1:73, Јев_6:13
17. Заиста ћу те блаgословити и сјеме твоје веома умножити, да gа буде као звијезда на небу и као пијеска на бријеgу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
1 Мој._15:5, 1 Мој._24:60, 1 Мој._28:4, 5.Мој_28:4, 2.Дн_1:9, Јер_13:16, Јер_33:22, Мих_1:9
18. И блаgословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао gлас мој.
1 Мој._3:10, 1 Мој._12:3, 1 Мој._18:18, 1 Мој._26:5, Псал_72:17, Рим_4:17, Гал_3:8, Гал_3:16, Гал_3:18
19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се диgоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
20. Послије тоgа јавише Авраму gоворећи: gле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
1 Мој._11:29
21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,
Јов_1:1, Јов_32:2
22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
1 Мој._24:15
24. И иноча њеgова, по имену Ревма, роди а она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
