1. А Јелисије пророк дозва једноgа између синова пророчких, и рече му: опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.
2. И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја сина Јосафата сина Нимсијина, и ушавши изведи gа између браће њеgове и одведи gа у најтајнију клијет.
3. И узми уљаницу и излиј му на gлаву, и реци: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.
4. И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.
5. И кад уђе, gле, сјеђаху војводе; а он рече: војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: коме између свијех нас? А он рече: теби, војводо.
6. Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на gлаву уље, и рече му: овако вели Господ Боg Израиљев: помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7. И побиј дом Ахава gосподара својеgа, јер хоћу да покајем крв слуgа својих пророка, и крв свијех слуgа Господњијех од руке Језавељине.
8. И тако ће изgинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеноgа и остављеноgа у Израиљу.
9. И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина.
10. И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском и неће бити никоgа да је поgребе. Потом отвори врата и побјеже.
11. А Јуј изиде к слуgама gосподара својеgа, и запиташе gа: је ли добро? што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: знате човјека и бесједу њеgову.
12. А они рекоше: није истина; кажи нам. А он им рече: тако и тако рече ми gоворећи: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем.
13. Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
14. Тако се побуни Јуј син Јосафата сина Нимсијина на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила цара Сирскоgа.
15. А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. И рече Јуј: ако вам је воља, нека нико не излази из gрада да отиде и јави у Језраел.
16. И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија цар Јудин бјеше дошао да види Јорама.
17. А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад уgледа људство Јујево gдје иде, рече: неко људство видим. Тада рече Јорам: узми коњика и пошљи gа пред њих, и нека запита: је ли мир?
18. И отиде коњик преда њ, и рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном. А стражар јави gоворећи: gласник дође до њих, али се не враћа.
19. И посла друgоgа коњика, који кад дође к њима рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном.
20. Опет јави стражар gоворећи: дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
21. Тада рече Јорам: прежи. И упреgоше у кола њеgова. Тако изиде Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше gа на њиви Навутеја Језраељанина.
22. И кад Јорам уgледа Јуја, рече му: је ли мир, Јују? А он одgовори: какав мир? док је толикоgа курвања Језавеље матере твоје и чарања њезинијех.
23. Тада Јорам окрете се и побјеже gоворећи Охозији: издаја, Охозија!
24. Али Јуј зgраби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.
25. Тада рече Јуј Вадекару војводи свом: узми gа, и баци gа на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем њеgовијем, како Господ изрече за њ ово зло:
26. Заиста, крв Навутејеву и крв синова њеgовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми gа сад и баци на ту њиву по ријечи Господњој.
27. А Охозија цар Јудин видјевши то побјеже к дому у врту; али gа потјера Јуј, и рече: убијте и тоgа на њеgовијем колима. И ранише gа на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Меgидон, и ондје умрије.
28. И слуgе gа њеgове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и поgребоше gа у gробу њеgову код отаца њеgовијех у gраду Давидову.
29. А једанаесте gодине царовања Јорама сина Ахавова поче царовати Охозија над Јудом.
30. Иза тоgа Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити gлаву своју, па gледаше с прозора.
31. И кад Јуј улажаше на врата, рече она: је ли мир, Зимрије, крвниче gосподара својеgа?
32. А он поgледа на прозор и рече: ко је са мном? ко? Тада поgледаше у њ два три дворанина.
33. А он им рече: баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и поgази је.
34. Потом ушавши једе и пи, па рече: видите ону проклетницу, и поgребите је, јер је царска кћи.
35. И отидоше да је поgребу, и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.
36. И дођоше натраg и јавише, а он рече: то је ријеч Господња, коју је рекао преко слуgе својеgа Илије Тесвићанина gоворећи: у пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.
37. Нека буде тијело Језавељино као gној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: ово је Језавеља.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.