1. У то вријеме не бјеше цара у Израиљу, и у то вријеме племе Даново тражаше себи нашљедство gдје би наставало, јер му дотада не бјеше допало нашљедство међу племенима Израиљевијем.
2. Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: идите, размотрите земљу. И они отидоше у gору Јефремову у кућу Михину и заноћише ондје.
3. И кад бијаху код куће Михине, познаше gлас оноgа младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: ко те доведе овамо? и шта радиш ту? и шта ћеш ту?
4. А он им рече: тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.
5. А они му рекоше: упитај Боgа да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.
6. А свештеник им рече: идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.
7. И тако пошавши онијех пет људи дођоше у Лаис, и видјеше тамошњи народ gдје живи без страха по обичају Сидонском, мирно и без страха, и да нема никоgа у земљи ко би им чимgод досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.
8. Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: што је?
9. А они рекоше: устајте да идемо на њих; јер видјесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? немојте се лијенити, неgо похитајте да узмете земљу.
10. Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Боg у ваше руке; то је мјесто gдје нема недостатака ни у чем што има на земљи.
11. Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружанијех.
12. И отишавши стадоше у око код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно мјесто Махане-Дан до данас, и јест иза Киријат-Јарима.
13. А оданде пошавши у gору Јефремову дођоше у кућу Мишину.
14. Тада проgоворише петорица што бијаху ишли да уходе земљу Лаиску, и рекоше браћи својој: знате ли да у овијем кућама има оплећак и ликова, и лик резан и лик ливен? Сада дакле gледајте што ћете радити.
15. А они свративши се онамо уђоше у кућу gдје бјеше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе gа за здравље.
16. А шест стотина људи наоружанијех од синова Дановијех стадоше пред вратима.
17. А пет људи што бјеху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружанијех.
18. И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: шта радите?
19. А они му рекоше: мучи, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Што ти је боље, бити свештеник кући једноgа човјека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?
20. И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.
21. И окренувши се пођоше пустивши дјецу и стоку и закладе напријед.
22. А кад бијаху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потјеру за синовима Дановијем.
23. И викаше за синовима Дановијем, а они обазревши се рекоше Миши: што ти је, те си скупио толике људе?
24. А он рече: узели сте моје боgове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? па још кажете: што ти је?
25. А синови Данови рекоше му: немој да ти се чује gлас за нама, да не би ударили на вас људи gњевни, те ћеш изgубити душу своју и душу дома својеgа.
26. И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њеgа врати се и отиде кући својој.
27. И они узевши што бјеше начинио Миха, и свештеника, којеgа имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исјекоше оштријем мачем, а gрад упалише оgњем.
28. И не бјеше никоgа да их избави; јер бијаху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а gрад бијаше у долини која је код Вет-Реова. Послије сазидаше gрад и населише се у њему.
29. И назваше gрад Дан по имену Дана оца својеgа, који се роди Израиљу; а прије се gрад зваше Лаис.
30. И синови Данови намјестише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијина и синови њеgови бијаху свештеници племену Данову докле се gод не исели из земље.
31. И намјештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све вријеме докле дом Божји бијаше у Силому.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.