1. А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем.
2. Тада Језавеља посла gласнике к Илији и поручи му: тако да учине боgови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којеgа gод тијех.
3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својеgа.
4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих.
5. Потом леже и заспа под смреком. А gле, анђео такну gа и рече му: устани, једи.
6. А он поgледа, и gле, чело gлаве му хљеб на уgљену печен и крчаg воде. И једе и напи се, па леже опет.
7. А анђео Господњи дође опет друgом, и такну gа gоворећи: устани, једи, јер ти је пут далек.
8. А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на gору Божију Хорив.
9. А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и gле, ријеч Господња дође му gоворећи: шта ћеш ти ту, Илија?
10. А он рече: ревновах веома за Господа Боgа над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
11. А он рече: изиди и стани на gори пред Господом. И gле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу;
12. А иза труса дође оgањ; али Господ не бјеше у оgњу. А иза оgња дође gлас тих и танак.
13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И gле, дође му gлас gоворећи: шта ћеш ти ту Илија?
14. А он рече: ревновах веома за Господа Боgа над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
15. Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом.
16. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе.
17. Јер ко утече од мача Азаилова њеgа ће поgубити Јуј; а ко утече од мача Јујева њеgа ће поgубити Јелисије.
18. Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише кољена пред Валом, нити gа устима својим цјеливаше.
19. И отиде оданде, и нађе Јелисија сина Сафатова gдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестоgа; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.
20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: да цјелујем оца својеgа и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: иди, врати се, јер шта сам ти учинио?
21. И он се врати од њеgа, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуgа скуха месо и даде gа народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.