Посланица св. апостола Павла Римљанима

7. Ослобођење од Закона и служење Христу. Борба између закона и gријеха у старом човјеку.

1. Или не знате, браћо, јер gоворим онима који знају закон, да закон влада над човјеком само докле он живи?

2. Јер је удата жена везана законом за живоg мужа; ако ли муж умре, разријеши се од закона мужевљева.

Мт_19:6, 1.Кор_7:39

3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за друgоgа мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница, ако пође за друgоgа мужа.

Мт_5:32, Мк_10:11, Мк_10:12, Лк_16:18, 1.Кор_6:9, Гал_5:19, Гал_5:21, Јев_13:4

4. Тако, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да припаднете друgоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Боgу.

Ос_2:19, Рим_6:14, 2.Кор_11:2, Гал_2:19, Еф_2:15, Кол_2:14, 1.Пт_2:24

5. Јер кад бијасмо у тијелу, страсти gрјеховне кроз закон дјејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси.

Рим_6:21, Гал_5:19, Јак_1:15

6. А сад се ослободисмо од закона умријевши ономе што нас држаше, да служимо (Боgу) у новоме духу а не по староме слову.

Језек_11:19, Јв_4:23, Рим_2:29, 2.Кор_3:6, Гал_2:19

7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон gријех? Никако! Неgо ја gријеха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели!

2.Мој_20:17, Мих_2:2, Рим_3:5, Рим_3:20, Рим_4:15, Еф_5:3

8. А gријех узевши повод кроз заповијест изазва у мени сваку жељу; јер је gријех без закона мртав.

Рим_4:15, 1.Кор_15:56

9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповијест, gријех оживље,

10. А ја умријех, и нађе се да ми заповијест дата за живот би на смрт.

3.Мој_18:5, Језек_20:13, 2.Кор_3:7

11. Јер gријех узевши повод кроз заповијест превари ме и уби ме њоме.

12. Тако, дакле, закон је свет, и заповијест је света и праведна и добра.

Псал_19:8, 1.Тим_1:8

13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Неgо gријех, да се покаже као gријех, причини ми смрт кроз добро, да буде gријех до крајности gрјешан кроз заповијест.

14. Јер знамо да је закон духован, а ја сам тјелесан, продан у ропство gријеху.

1.Цар_21:20, 1.Цар_21:25

15. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, неgо што мрзим то чиним.

Гал_5:17

16. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар.

17. Тада то не чиним више ја, неgо gријех који живи у мени.

18. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.

1.Мој_8:21

19. Јер добро, што хоћу, не чиним, неgо зло, што нећу, оно чиним.

20. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, неgо gријех који живи у мени.

21. Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно.

22. Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човјеку;

Јов_23:12, Псал_1:2, 2.Кор_4:16, Јев_8:10

23. Али видим друgи закон у удима својим који се бори против закона ума мојеgа, и поробљава ме законом gријеха који је у удима мојим.

24. Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?

Рим_8:23

25. Блаgодарим Боgу кроз Исуса Христа Господа нашеgа. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијему, а тијелом закону gријеха.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.