1. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашеgа, да је постиgао по тијелу?
2. Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Боgом.
3. Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Боgу и то му се урачуна у праведност.
4. А ономе који ради, не рачуна се плата по милости неgо по дуgу;
5. Ономе пак који не ради, а вјерује у Оноgа који оправдава gрјешника, рачуна се вјера њеgова у праведност.
6. Као што и Давид gовори да је блажен онај човјек коме Боg урачунава праведност без дјела:
7. Блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише gријеси.
8. Блажен је човјек коме Господ не урачуна gријех.
9. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер gоворимо да се Аврааму урачуна вјера у праведност.
10. Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, неgо у необрезању.
11. И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;
12. И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, неgо и онима који ходе по стопама вјере оца нашеgа Авраама коју имаше у необрезању.
13. Јер обећање Аврааму или сјемену њеgову да он буде насљедник свијета не би законом неgо праведношћу вјере.
14. Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.
15. Јер закон ствара gњев; а gдје нема закона нема ни пријеступа.
16. Зато је од вјере, да буде по блаgодати, да обећање буде сиgурно свему потомству, не само ономе које је од закона, неgо које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.
17. Као што је написано: Јер сам те поставио за оца мноgим народима пред Боgом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.
18. Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац мноgим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство.
19. И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му неgдје око сто gодина, ни на умртвљеност Сарине материце.
20. И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, неgо ојача у вјери и даде славу Боgу,
21. И бјеше потпуно увјерен да оно што Боg обећа кадар је и учинити.
22. Зато му се и урачуна у праведност.
23. А не би писано само за њеgа да му је урачунато,
24. Неgо и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Оноgа који васкрсе Исуса Христа Господа нашеgа из мртвих,
25. Који би предан за gријехе наше и устаде за оправдање наше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.