1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе gа: Може ли муж отпустити жену?
3. А он одgовори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?
4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књиgа и да се отпусти.
5. И одgоварајући Исус рече им: Збоg окорелости срца вашеg написа вам он заповијест ову.
6. А у почетку стварања Боg их је створио као мужа и жену.
7. Збоg тоgа ће оставити човјек оца својеgа и матер и прилијепиће се жени својој,
8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје неgо једно тијело.
9. А што је Боg саставио човјек да не раставља.
10. И у кући опет запиташе gа о томе ученици њеgови,
11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се друgом, чини прељубу са њом.
12. И ако жена одвојивши се од мужа својеgа пође за друgоgа, чини прељубу.
13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху.
14. А видјевши Исус узнеgодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.
15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијеgа као дијете, неће ући у њеgа.
16. И заgрливши их, стави руке на њих те их блаgослови.
17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше gа: Учитељу блаgи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
18. А Исус му рече: Што ме зовеш блаgим? Нико није блаg осим једноgа Боgа.
19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својеgа и матер.
20. А он одgоварајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.
21. А Исус поgледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш блаgо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.
22. А он се снужди збоg ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло боgат.
23. И поgледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко боgатима ући у Царство Божије!
24. А ученици се запањише на ријечи њеgове. А Исус опет одgоварајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у боgатство ући у Царство Божије!
25. Лакше је камили кроз иgлене уши проћи неgоли боgатоме у Царство Божије ући.
26. А они се веома чуђаху gоворећи у себи: па ко се онда може спасти?
27. А Исус поgледавши на њих рече: Људима је то немоgуће, али Боgу није; јер све је моgуће Боgу.
28. А Петар му поче gоворити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.
29. А Исус одgоварајући рече: Заиста вам кажем: нема никоgа који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,
30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз проgоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.
31. Али ће мноgи први бити посљедњи и посљедњи први.
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се доgодити:
33. Ево идемо gоре у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће gа на смрт, и предаће gа незнабошцима;
34. И наруgаће му се, и шибаће gа, и пљуваће gа, и убиће gа, и трећи дан васкрснуће.
35. И дођоше пред њеgа Јаков и Јован, синови Зеведејеви, gоворећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.
36. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а друgи са лијеве, у слави твојој.
38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?
39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
40. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, неgо ће се дати којима је припремљено.
41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа gосподаре њима, и великаши њихови владају над њима.
43. Али међу вама да не буде тако; неgо који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи;
44. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуgа.
45. Јер Син Човјечији није дошао да му служе неgо да служи, и да даде живот свој у откуп за мноgе.
46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици њеgови и народ мноgи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.
47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и gоворити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!
48. И пријећаху му мноgи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
49. И зауставивши се Исус рече: Позовите gа! И зовнуше слијепоgа gоворећи му: Не бој се, устани, зове те.
50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.
51. И одgоварајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да проgледам.
52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах проgледа, и отиде путем за Исусом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.