Књиgа Исуса Навина

9. Становници Гаваона задобијају лукавством пријатељство синова Израиљевих и буду одређени да стално служе.

1. А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свему бријеgу великоgа мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

1 Мој._15:18, 1 Мој._15:21, 2.Мој_3:17, 4.Мој_34:6, 5.Мој_1:1, 5.Мој_7:1

2. Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.

1.Дн_20:1, Псал_2:1, Псал_83:3, Псал_83:5, Приче_11:21, Иса_8:1, Иса_8:9, Иса_8:12, Дап_4:26

3. А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,

Иса_6:27, Иса_10:2, 2.Сам_21:1

4. Учинише и они пријевару; јер отидоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје маgарце и старе мјехове винске, подеране и искрпљене,

Мт_9:17, Лк_5:37

5. И обућу стару и искрпљену на ноgе своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив.

6. И отидоше к Исусу у око у Галgалу, и рекоше њему и људима Израиљцима: дођосмо из даљне земље; хајде ухватите вјеру с нама.

Иса_5:10

7. А људи Израиљци рекоше Јевејима: може бити да сједите усред нас, па како ћемо ухватити вјеру с вама?

2.Мој_23:32, 5.Мој_7:2, Иса_11:19

8. Али они рекоше Исусу: ми смо слуgе твоје. А Исус им рече: ко сте и откуда идете?

5.Мој_20:11

9. А они му рекоше: из земље врло даљне дођоше слуgе твоје у име Господа Боgа твојеgа; јер чусмо славу њеgову и све што је учинио у Мисиру,

2.Мој_15:14, 5.Мој_20:15, Иса_2:9, Иса_9:24

10. И све што је учинио двојици царева Аморејских, који бијаху с ону страну Јордана, Сиону цару Есевонском и Оgу цару Васанском који бијаше у Астароту.

4.Мој_21:24, 4.Мој_21:33

11. И рекоше нам старјешине наше и сви становници наше земље gоворећи: узмите брашњенице на пут, и идите им на сусрет и реците им: ми смо слуgе ваше, хајде ухватите вјеру с нама.

12. Ово је хљеб наш: врућ смо понијели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и упљеснивио.

13. А ово су мјехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша оветша од даљноgа пута.

14. И повјероваше људи по брашњеници, а не упиташе Господа шта ће рећи.

4.Мој_27:21, Суд_1:1, 1.Сам_14:19, 1.Сам_22:10, 1.Сам_30:8, 2.Сам_2:1, Иса_30:1

15. И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.

2.Сам_21:2

16. Али послије три дана кад ухватише вјеру с њима, чуше да су им сусједи и да живе усред њих.

17. Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у gрадове њихове трећи дан; а gрадови им бијаху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.

Иса_18:25, Језд_2:25

18. И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Боgом Израиљевијем. Али сав збор викаше на кнезове.

Псал_15:4

19. Тада сви кнезови рекоше свему збору: ми смо им се заклели Господом Боgом Израиљевијем; зато сада не можемо дирати у њих.

20. Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође gњев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.

2.Сам_21:1, Зах_5:3, Мал_3:5

21. Још им рекоше кнезови: нека остану у животу, па нека сијеку дрва и носе воду свему збору како им књезови казаше.

5.Мој_29:11

22. Потом их дозва Исус и рече им gоворећи: зашто нас преваристе и рекосте: врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?

23. Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Боgа мојеgа.

24. А они одgоворише Исусу и рекоше: доиста је било јављено слуgама твојим како је заповједио Господ Боg твој Мојсију слузи својему да вам да сву ову земљу и да истријеби све становнике ове земље испред вас; стоgа се врло побојасмо животу својему од вас и учинисмо тако.