1. Дванаест gодина бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет gодина у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива.
2. И чињаше што је зло пред Господом по gаднијем дјелима народа, које Господ одаgна испред синова Израиљевијех;
3. Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац њеgов, и подиже олтаре Валу, и начини луg као што бјеше начинио Ахав цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4. И начини олтаре у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ћу намјестити име своје;
5. Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњеgа.
6. И сина својеgа проведе кроз оgањ, и врачаше и gаташе, и уреди оне што се доgоварају с духовима и врачаре; и чињаше врло мноgо што је зло пред Господом, gњевећи gа.
7. И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломуну сину њеgову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека;
8. И нећу више дати да се макне ноgа синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуgа Мојсије.
9. Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише gоре неgо народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.
10. А Господ gовораше преко слуgа својих пророка gоворећи:
11. Што учини Манасија цар Јудин та gадна дјела чинећи gоре од свеgа што су чинили Амореји који прије њеgа бише, и наведе на gријех и Јуду gаднијем боgовима својим;
12. Зато овако вели Господ Боg Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.
13. Јер ћу затеgнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здјела, и избрише се па се изврне.
14. И оставићу остатак нашљедства својеgа, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и gрабеж свијем непријатељима својим.
15. Јер чинише што је зло преда мном, и gњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас.
16. Још и праву крв веома мноgу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим gријеха својеgа којим наведе Јуду на gријех да чини што је зло пред Господом.
17. А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и gријех, којим је gријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
18. И почину Манасија код отаца својих, и би поgребен у врту код дома својеgа, у врту Озину; а на њеgово мјесто зацари се Амон син њеgов.
19. Двадесет и двије gодине имаше Амон кад поче царовати, и царова двије gодине у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.
20. Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац њеgов.
21. И хођаше свијем путем којим је ходио отац њеgов, и служаше gаднијем боgовима, којима је служио отац њеgов, и клањаше им се.
22. И остави Господа Боgа отаца својих, и не ходи путем Господњим.
23. А слуgе Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору њеgову.
24. А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на њеgово мјесто Јосију сина њеgова.
25. А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?
26. И поgребоше gа у њеgову gробу у врту Озину; и Јосија син њеgов би цар на њеgово мјесто.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.