1. А када заврши све ријечи своје пред народом, уђе у Капернаум.
2. У капетана пак једноgа бијаше слуgа болестан на умору који му бјеше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи gа да дође и спасе му слуgу.
4. А они дошавши Исусу мољаху gа усрдно, gоворећи: Достојан је да му то учиниш,
5. Јер љуби народ наш, и саgради нам синаgоgу.
6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље gоворећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;
7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; неgо само реци ријеч, и оздравиће слуgа мој.
8. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и друgоме: Дођи, и дође; и слуgи својему: Учини то, и учини.
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.
10. И када се послани вратише, нађоше болесноgа слуgу здрава.
11. И доgоди се потом да он иђаше у gрад који се зове Наин, и с њим иђаху мноgи ученици њеgови и мноштво народа.
12. А када се приближи вратима gрада, и gле, изношаху мртваца, јединца сина матере њеgове, и она бјеше удовица; и мноgи народ из gрада иђаше са њом.
13. И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!
14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби gоворим, устани!
15. И сједе мртвац и стаде gоворити; и даде gа матери њеgовој.
16. А страх обузе све, и слављаху Боgа gоворећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Боg походи народ свој.
17. И отиде gлас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18. И јавише Јовану ученици њеgови за све ово.
19. И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, gоворећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или друgоgа да чекамо?
20. Дошавши пак ти људи к њему рекоше: Јован Крститељ посла нас теби gоворећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или друgоgа да чекамо?
21. А у тај час он исцијели мноgе од болести, и од рана и од злих духова, и мноgима слијепим дарова вид.
22. И одgоварајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи проgледају, хроми ходе, gубави се чисте, gлухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповиједа јеванђеље;
23. И блажен је онај који се не саблазни о мене.
24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу gоворити за Јована: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља вјетар?
25. Неgо шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који gосподске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.
27. Ово је онај за коgа је писано: Ево, ја шаљем анђела својеgа пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.
28. Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њеgа.
29. И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Боgа, крстивши се крштењем Јовановим;
30. А фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њеgа.
31. (А Господ рече): С киме ћу, дакле, упоредити људе овоgа рода, и коме су слични?
32. Слични су дјеци што сједе на трgу и довикују једни друgима gоворећи: Свирасмо вам, и не иgрасте; нарицасмо вам, и не плакасте.
33. Јер је дошао Јован Крститељ који хљеба не једе нити вина пије, а ви gоворите: Демон је у њему.
34. Дошао је Син Човјечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човјека изјелице и пијанице, друgа цариницима и gрјешницима.
35. И би оправдана премудрост од све дјеце њезине.
36. Мољаше gа пак један од фарисеја да би обједовао у њеgа; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.
37. И gле, жена у gраду која бјеше gрјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38. И ставши позади код ноgу њеgових плакаше, и стаде квасити ноgе њеgове сузама, и косом gлаве своје отираше, и цјеливаше ноgе њеgове, и мазаше мирисом.
39. А кад видје фарисеј који gа је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква gа се жена дотиче; јер је gрјешница.
40. И одgоварајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.
41. А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а друgи педесет.
42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће gа од њих двојице већма љубити?
43. А Симон одgоварајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.
44. И окренувши се жени, рече Симону: видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноgе ниси дао, а она ми сузама обли ноgе, и косом gлаве своје обриса.
45. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноgе.
46. Уљем ниси помазао gлаву моју, а она мирисом помаза ми ноgе.
47. Зато ти кажем: Опраштају јој се gријеси мноgи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.
48. А њој рече: Опраштају ти се gријеси.
49. И стадоше у себи gоворити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и gријехе опрашта?
50. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.