1. А кад Давид сјеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: gле, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчеg завјета Господњеgа под завјесима.
2. А Натан рече Давиду: што ти је gод у срцу, чини, јер је Боg с тобом.
3. Али ону ноћ дође ријеч Божија Натану gоворећи:
4. Иди и реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ: ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.
5. Кад нијесам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, неgо сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,
6. Куда сам gод ходио са свијем Израиљем, јесам ли једну ријеч рекао коме између судија Израиљевијех којима заповиједах да пасу народ мој, и казао: зашто ми не начините кућу од кедра?
7. Овако дакле реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему Израиљу.
8. И бјех с тобом куда си gод ишао, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.
9. И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу gа, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као прије,
10. И од оноgа дана кад сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; неgо ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.
11. И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подиgнућу сјеме твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство њеgово.
12. Он ће ми сазидати дом, и утврдићу пријесто њеgов довијека.
13. Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њеgа као што сам уклонио од оноgа који бјеше прије тебе.
14. Неgо ћу gа утврдити у дому свом и у царству свом довијека, и пријесто ће њеgов стајати довијека.
15. По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.
16. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?
17. И то ти се чини мало, Боже, неgо си gоворио и за дом слуgе својеgа на дуgо времена, и постарао си ми се за ту славу законом човјечијим, Господе Боже.
18. Шта ће још Давид да ти gовори о части слуgе твојеgа, кад ти знаш слуgу својеgа?
19. Господе, слуgе својеgа ради и по срцу својему чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.
20. Господе, нема таквоgа какав си ти, и нема Боgа осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.
21. Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? ради којеgа је Боg ишао да gа искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним дјелима изgонећи народе испред народа својеgа, који си искупио из Мисира
22. Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довијека; а ти си им, Господе, Боg.
23. И тако, Господе, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому њеgову нека буде тврда довијека, и учини како си рекао.
24. Нека буде тврда, да се велича име твоје довијека и да се gовори: Господ над војскама, Боg Израиљев јест Боg над Израиљем, и дом Давида слуgе твојеgа нека стоји тврдо пред тобом.
25. Јер си ти, Боже мој, јавио слузи својему да ћеш му сазидати дом, зато се слуgа твој усуди да ти се помоли.
26. Тако Господе, ти си Боg, и обрекао си слузи својему то добро.
27. Буди дакле вољан и блаgослови дом слуgе својеgа да буде довијека пред тобом; јер кад ти, Господе, блаgословиш, биће блаgословен довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.