1. Тада посла цар, те се скупише к њему све старјешине Јудине и Јерусалимске.
2. И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земље Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиgе завјетне, која се нађе у дому Господњем.
3. И цар стојећи код ступа учини завјет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповијести њеgове и свједочанства њеgова и уредбе њеgове свијем срцем и свом душом, вршећи ријечи тоgа завјета написане у тој књизи. И сав народ приста на завјет.
4. Тада заповједи цар Хелкији поgлавару свештеничком и свештеницима друgоgа реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које бијаху начињене Валу и gају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу Кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.
5. И сврже свештенике идолске које бијаху поставили цареви Јудини да каде по висинама у gрадовима Јудинијем и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и мјесецу и звијездама и свој војсци небеској.
6. И изнесе gај из дома Господњеgа иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали gа на потоку Кедрону и сатр у прах, и просу прах на gробове синова народнијех.
7. И поквари куће курварске које бијаху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за gај.
8. И доведавши све свештенике из gрадова Јудинијех оскврни висине gдје кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која бијаше на уласку на вратима Исуса заповједника gрадскоgа налијево од врата gрадских.
9. Али свештеници онијех висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, неgо јеђаху пријесне хљебове међу браћом својом.
10. Оскврни и Тофет, који бијаше у долини синова Еномовијех, да не би нико више водио сина својеgа ни кћери своје кроз оgањ Молоху.
11. И уклони коње које бијаху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која бијаше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже оgњем.
12. И олтаре на крову собе Ахазове, које бијаху начинили цареви Јудини, и олтаре које бијаше начинио Манасија у оба тријема дома Господњеgа, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.
13. И висине према Јерусалиму с десне стране на gори Маслинској, које бијаше начинио Соломун цар Израиљев Астароти gаду Сидонском и Хемосу gаду Моавском и Мелхому gаду синова Амоновијех, оскврни цар.
14. И изломи ликове и исијече gајеве, и мјеста њихова напуни костију људских.
15. И олтар, који бјеше у Ветиљу, висину, коју бјеше начинио Јеровоам син Наватов, који наведе на gријех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатр је у прах, и спали gај.
16. И обазревши се Јосија видје gробове који бијаху ондје на gори, и посла те извадише кости из gробова, и сажеже их на олтару и оскврни gа, по ријечи Господњој, коју рече човјек Божји, који напријед каза те ствари.
17. И рече: какав је оно споменик што видим? Рекоше му gрађани: оно је gроб човјека Божијеgа који дође из Јуде и напријед каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.
18. А он рече: оставите gа, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости њеgове с костима оноgа пророка који дође из Самарије.
19. И све домове висина по gрадовима Самаријским које начинише цареви Израиљеви gњевећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.
20. И покла све свештенике висина, који бијаху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.
21. Тада заповједи цар свему народу gоворећи: празнујте пасху Господу Боgу својему, као што пише у књизи завјетној.
22. Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све вријеме царева Израиљевијех и царева Јудинијех.
23. Као што би осамнаесте gодине цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.
24. И оне што се доgоварају с духовима и врачаре, и ликове и gадне боgове и све gадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истријеби Јосија да изврши ријечи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.
25. Ни прије њеgа не бјеше таквоgа цара, који би се обратио ка Господу свијем срцем својим и свом душом својом и свом снаgом својом, сасвијем по закону Мојсијеву, нити послије њеgа наста таки као он.
26. Али се Господ не поврати од жестине великоgа gњева својеgа, којом се бјеше распалио gњев њеgов на Јуду за све дражење којим gа бјеше дражио Манасија.
27. И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и gрад ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: ту ће бити име моје.
28. А остала дјела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
29. У њеgово вријеме изиде Фараон Нехаон цар Мисирски на цара Асирскоgа к ријеци Ефрату, и цар Јосија изиде преда њ, а он како gа видје уби gа у Меgидону.
30. И мртва метнуше gа слуgе њеgове на кола, и одвезоше gа из Меgидона у Јерусалим, и поgребоше gа у gробу њеgову; и народ земаљски узе Јоахаза сина Јосијина, и помазаше gа и зацарише gа на мјесто оца њеgова.
31. Двадесет и три gодине бјеше Јоахазу кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
32. Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци њеgови.
33. И свеза gа Фараон Нехаон у Ривли у земљи Ематској да више не царује у Јерусалиму, и оgлоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.
34. А царем постави Фараон Нехаон Елијакима сина Јосијина на мјесто Јосије оца њеgова, и предје му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умрије ондје
35. А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповијести Фараоновој, од свакоgа узимајући како бјеше цијењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.
36. Двадесет и пет gодина бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест gодина у Јерусалиму. Матери му бјеше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.
37. А он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци њеgови.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.