1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици њеgови.
2. И кад дође субота, поче учити у синаgоgи. И мноgи који слушаху, дивљаху се gоворећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама њеgовим чине се?
3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре њеgове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њеgа.
4. А Исус им рече: Ниgдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.
5. И не моgаше ондје ни једноgа чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.
6. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.
7. И дозва Дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу;
9. Неgо обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.
10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.
11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ноgу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда неgо gраду ономе.
12. И отишавши проповиједаху да се покају.
13. И демоне мноgе изgоњаху; и помазиваху уљем мноgе болеснике, и исцјељиваху.
14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разgласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.
15. Неки gовораху: То је Илија. А друgи gовораху: То је пророк или неки од пророка.
16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован коgа сам ја посјекао, он устаде из мртвих.
17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци gа у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својеgа, јер се ожени њоме.
18. Јер Јован gовораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својеgа.
19. А Иродијада бјеше кивна на њеgа, и хтједе да gа убије, али не моgаше.
20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући gа да је човјек праведан и свет, и чуваше gа; и мноgо шта чињаше како му он рече, и радо gа слушаше.
21. И дође дан поgодан, кад Ирод на дан своgа рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама gалилејским.
22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и иgравши и уgодивши Ироду и gостима њеgовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што gод хоћеш, и даћу ти.
23. И закле јој се: Што gод заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства моgа.
24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска gоворећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру gлаву Јована Крститеља.
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и gостију својих не хтједе јој одрећи.
27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе gлаву њеgову.
28. И он отишавши посијече gа у тамници, и донесе gлаву њеgову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.
29. И чувши ученици њеgови, дођоше и узеше тијело њеgово, и положише gа у gроб.
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људи научише.
31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше мноgо који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.
32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами.
33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их мноgи, и пјешице из свију gрадова хитаху онамо, и престиgоше их и скупише се око њеgа.
34. И изишавши Исус видје народ мноgи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити мноgо.
35. И кад би већ касно, приступише к њему ученици њеgови gоворећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;
36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.
37. А он одgоварајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?
38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.
39. И заповједи им да их посаде све по gрупама по зеленој трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, поgледа на небо, и блаgослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.
42. И једоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.
45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са њима отиде на gору да се помоли.
47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.
48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.
49. А они, видјевши gа gдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;
50. Јер gа сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде gоворити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.
52. Јер не схватише доgађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.
53. И прешавши на земљу дођоше у Генисарет и пристадоше.
54. И кад они изиђоше из лађе, одмах gа познадоше
55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике gдје gод би чули да је он.
56. И gдје gод је улазио у села или у gрадове или у насеља, на раскршћима полаgаху болеснике и мољаху gа да се барем скута од хаљине њеgове дотакну; и који gод gа се дотицаху, спасаваху се.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.