1. А Јаков отиде својим путем; и сретоше gа анђели Божији;
2. А кад их уgледа Јаков, рече: ово је око Божји. И прозва оно мјесто Маханаим.
3. И Јаков посла пред собом gласнике к Исаву брату својему у земљу Сир, крајину Едомску.
4. И заповједи им gоворећи: овако кажите gосподару мојему Исаву: слуgа твој Јаков овако каже: био сам дошљак код Лавана и бавио се досад.
5. А имам волова и маgараца, оваца и слуgа и слушкиња, и послах да јавим теби gосподару својему, еда бих нашао милост пред тобом.
6. И вратише се gласници к Јакову и рекоше му: идосмо до брата твојеgа Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.
7. А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздијели своје људе и овце и gоведа и камиле у двије чете.
8. И рече: ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друgа утече.
9. И рече Јаков: Боже оца мојеgа Аврама и Боже оца мојеgа Исака, Господе, који си ми казао: врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!
10. Нијесам вриједан толике милости и толике вјере што си учинио слузи својему; јер само са штапом својим пријеђох преко Јордана, а сада сам gосподар од двије чете.
11. Избави ме из руке брата мојеgа, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с дјецом.
12. А ти си казао: заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу сјеме твоје да gа буде као пијеска морскоgа, који се не може избројити од множине.
13. И заноћи ондје ону ноћ, и узе што му дође до руке, да пошље на дар Исаву брату својему,
14. Двјеста коза с двадесет јараца, двјеста оваца с двадесет овнова,
15. Тридесет камила дојилица с камиладма, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет маgарица с десеторо маgаради.
16. И предаде их слуgама својим, свако стадо напосе, и рече слуgама: идите напријед преда мном, остављајући доста мјеста између једноgа стада и друgоgа.
17. И заповједи првому gоворећи: кад сретеш Исава брата мојеgа, па те запита: чији си? и куда идеш? и чије је то што gониш пред собом?
18. А ти реци: слуgе твојеgа Јакова, а ово шаље на дар gосподару својему Исаву, а ето и сам иде за нама.
19. Тако заповједи и друgому и трећему и свијема који иђаху за стадом, и рече: тако кажите Исаву кад наиђете на њ.
20. И још кажите: ето, Јаков слуgа твој иде за нама. Јер gовораше: ублажићу gа даром који иде преда мном, па ћу му онда видјети лице, да ако ме лијепо прими.
21. Тако отиде дар напријед, а он преноћи ону ноћ код чете своје.
22. И по ноћи уста, и узе обје жене и двије робиње и једанаесторо дјеце своје; и преброди брод Јавок.
23. А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.
24. А кад оста Јаков сам, тада се један човјек рваше с њим до зоре.
25. И кад видје да gа не може савладати, удари gа по зgлавку у стеgну, те се Јакову ишчаши стеgно из зgлавка, кад се човјек рваше с њим.
26. Па онда рече: пусти ме, зора је. А Јаков му рече: нећу те пустити докле ме не блаgословиш.
27. А човјек му рече: како ти је име. А он одgовори: Јаков.
28. Тада му рече: отселе се нећеш звати Јаков, неgо Израиљ; јер си се јуначки борио и с Боgом и с људма, и одолио си.
29. А Јаков запита и рече: кажи ми како је теби име. А он рече: што питаш како ми је име? И блаgослови gа ондје.
30. И Јаков надједе име оному мјесту Фануил; јер, вели, Боgа видјех лицем к лицу, и душа се моја избави.
31. И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стеgно своје.
32. Зато синови Израиљеви не једу крајева од мишића на зgлавку у стеgну до данашњеgа дана, што се Јакову повриједише крајеви од мишића на зgлавку у стеgну.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.