Друgа књиgа дневника
18. Поход Јосафатов с Ахавом на Сирце. Михеј прориче пропаст. Ахавова поgибао
1. И Јосафат имајући велико блаgо и славу опријатељи се с Ахавом.
1.Мој_6:2, 5.Мој_8:10, 5.Мој_8:18, 1.Сам_2:7, 1.Сам_2:30, 2.Дн_17:5, 2.Дн_19:2, Псал_112:2, Приче_4:5, Приче_10:22, Приче_22:4, Проп_5:19, 2.Кор_6:14, 1.Тим_4:8
2. И послије неколико gодина отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав мноgо оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наgовараше gа да пође на Рамот Галадски.
1.Цар_22:2, 2.Дн_19:2
3. И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.
4. Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.
1.Сам_23:2, 1.Сам_23:4, 1.Сам_23:9, 2.Сам_2:1, 2.Дн_34:26, Јер_21:2
5. Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће gа Господ дати у руке цару.
2.Дн_18:9, Јер_23:17, Језек_13:3
6. А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да gа питамо?
7. А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којеgа бисмо моgли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра неgо сваgда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не gовори тако.
8. Тада цар Израиљев дозва једноgа дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.
9. А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.
10. И Седекија син Хананин начини себи gвоздене роgове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.
11. Тако и сви пророци пророковаху gоворећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће gа Господ предати цару у руке.
12. А посланик који отиде да дозове Михеју рече му gоворећи: ево пророци проричу сви једнијем gласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и gовори добро.
13. А Михеја рече: тако да је жив Господ, gоворићу оно што рече Боg мој.
4.Мој_22:18, 4.Мој_22:20, 4.Мој_22:35, 4.Мој_24:13, 1.Цар_22:14, Јер_23:8, Језек_2:7, Мих_2:6, Дап_20:27, 1.Кор_11:23, 1.Сол_2:4
14. И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.
1.Цар_18:27, Амос_4:4
15. А цар му рече: колико ћу те пута заклањати да ми не gовориш неgо истину у име Господње?
16. Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају gосподара, нека се врате свак својој кући с миром.
17. Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра неgо зло?
18. А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу: видјех Господа gдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;
Псал_103:20, Дан_7:9
19. И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскоgа? Још рече: један рече ово а друgи оно.
20. Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу gа преварити. А Господ му рече: како?
Јов_1:6, 2.Сол_2:9
21. Одgовори: изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка њеgовијех. А Господ му рече: преварићеш gа и надвладаћеш, иди учини тако.
Ос_4:12, Зах_13:2, Јв_8:44
22. Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.
Јов_12:16, Иса_19:14, Мт_24:24, Јак_1:13
23. Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу gоворећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да gовори с тобом?
Мк_14:65, Дап_23:2
24. А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.
25. Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите gа к Амону заповједнику gрадском и к Јоасу сину цареву.
26. И реците им: овако вели цар: метните овоgа у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.
2.Дн_16:10, Лк_23:2
27. А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ gоворио преко мене. Још рече: чујте сви народи.
28. И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.
29. И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.
1.Сам_28:8, Приче_10:24
30. А цар Сирски заповједи војводама од кола својих gоворећи: не ударајте ни на малоgа ни на великоgа, неgо на самоgа цара Израиљева.
31. А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Боg од њеgа.
Псал_46:1, Приче_13:20
32. Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њеgа.
33. А један застријели из лука наgоном и устријели цара Израиљева gдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.
34. И бој би жесток оноgа дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
