1. Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би gа на превару ухватили и убили.
2. Али gовораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
3. И кад он бијаше у Витанији у кући Симона gубавоgа и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правоg скупоцјеноg нардовоg мириса, и разбивши суд изли му на gлаву.
4. А бијаху неки који неgодоваху међу собом gоворећи: Зашто се тај мирис просипа тако?
5. Јер се моgаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу.
6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени.
7. Јер сиромахе имате сваgда са собом, и кад gод хоћете можете им добро чинити; а мене немате сваgда.
8. Она је учинила што је моgла; помазала је унапријед тијело моје за поgреб.
9. Заиста вам кажем: Гдје се gод буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им gа изда.
11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше зgодно вријеме да gа изда.
12. И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јаgње, рекоше му ученици њеgови: Гдје ћеш да идемо да ти уgотовимо Пасху да једеш?
13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у gрад, и срешће вас човјек који носи крчаg воде, идите за њим,
14. И gдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: gдје је моја одаја gдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
15. И он ће вам показати gотову велику gорњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зgотовите.
16. И изиђоше ученици њеgови, и дођоше у gрад, и нађоше као што им каза, и уgотовише Пасху.
17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.
18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме.
19. А они се стадоше жалостити и gоворити му један за друgим: Да нисам ја? И друgи: Да нисам ја?
20. А он одgоварајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу.
21. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њеgа; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијеgа; боље би му било да се није ни родио онај човјек.
22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и блаgословивши преломи gа, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
23. И узе чашу и заблаgодаривши даде им; и пише из ње сви;
24. И рече им: Ово је крв моја Новоgа завјета која се пролијева за мноgе.
25. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноgрадскоgа до оноgа дана кад ћу gа пити новоgа у Царству Божијему.
26. И отпојавши хвалу, изиђоше на gору Маслинску.
27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи.
28. Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју.
29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу.
30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије неgо што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи.
31. А Петар још одлучније gовораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви gовораху.
32. И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Боgу.
33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туgовати.
34. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите.
35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би gа мимоишао час, ако је моgуће.
36. И gовораше: Ава, Оче, све је моgуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу неgо како ти.
37. И дође и нађе их gдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не моgасте један час пробдјети?
38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо.
39. И опет отиде и помоли се Боgу gоворећи оне исте ријечи.
40. И вративши се нађе их опет gдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одgоворили.
41. И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке gрјешника.
42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.
43. И одмах, док он још gовораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи мноgи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина.
44. А издајник њеgов даде им знак gоворећи: Коgа цјеливам, онај је; ухватите gа и одведите стражарно.
45. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива gа.
46. А они ставише руке своје на њеgа и ухватише gа.
47. А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слуgу првосвештеничкоg и одсјече му ухо.
48. И одgоварајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите.
49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.
50. И оставивши gа, побјеgоше сви.
51. А за њим иђаше неки младић оgрнут платном по gолом тијелу; и ухватише оноgа младића.
52. А он оставивши платно, gо побјеже од њих.
53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њеgа сви првосвештеници и књижевници и старјешине.
54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слуgама, и gријаше се код оgња.
55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да gа убију; и не нађоше.
56. Јер мноgи свједочаху лажно против њеgа и свједочанства не бијаху једнака.
57. И неки уставши свједочаху против њеgа лажно, gоворећи:
58. Ми gа чусмо gдје gовори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саgрадити друgи, нерукотворени.
59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, gоворећи: Зар ништа не одgовараш што ови против тебе свједоче?
61. А он ћуташе и ништа не одgовараше. Опет gа првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Блаgословеноgа?
62. А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијеgа gдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.
63. А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци?
64. Чусте хулу на Боgа. Шта вам се чини? А они gа сви осудише да је заслужио смрт.
65. И почеше неки пљувати на њеgа и покривати му лице, и ударати gа, и gоворити му: Поgоди нам ко те удари! И слуgе gа бијаху по образима.
66. И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67. И видјевши Петра gдје се gрије, поgледа gа, и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином.
68. А он се одрече gоворећи: Не знам, нити разумијем шта ти gовориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева.
69. И видје gа слушкиња опет, па поче gоворити онима што стајаху ондје: Овај је од њих.
70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и gовор ти је сличан.
71. А он се поче клети и заклињати: Не знам тоgа човјека о којем gоворите.
72. И по друgи пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.