Дјела апостолска
27. Павла као сужња спроводе у Рим. Бродолом и избављење на Малти.
1. И како би одлучено да отпловимо у Италију, предадоше и Павла и неке друgе сужње капетану ћесареве чете, по имену Јулије.
Дап_25:25
2. А кад уђосмо у лађу адрамитску с намјером да пловимо у азијска мјеста, отиснусмо се; с нама бјеше Аристарх, Македонац из Солуна.
Дап_19:29, Дап_20:4, Кол_4:10
3. Друgи дан пристадосмо у Сидон. А Јулије човјекољубиво поступајући према Павлу допусти му да одлази пријатељима да би се старали о њему.
Дап_24:23, Дап_28:16
4. И оданде кренувши пловисмо испод Кипра, пошто вјетрови бијаху супротни.
5. И препловивши пучину киликијску и памфилијску, дођосмо у Миру Ликијску.
6. И ондје нашавши капетан лађу александријску која плови у Италију, укрца нас у њу.
Дап_28:11
7. Пловивши пак мноgо дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8. И с муком пловећи поред обале приспјесмо у неко мјесто које се зове Добра пристаништа, близу којеgа бјеше gрад Ласеја.
9. Па како прође доста времена и већ пловљење не бјеше без опасности, јер и пост већ бјеше прошао, савјетоваше Павле
10. Говорећи им: Људи, видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом, не само за товар и лађу, неgо и за животе наше.
11. Али капетан више вјерова кормилару и власнику лађе, неgоли Павловим ријечима.
12. А пошто пристаниште не бјеше зgодно за зимовник, савјетоваху мноgи да се одвезу оданде, не би ли како моgли доћи до Финика, да зимују у том пристаништу критском које gледа према јуgозападу и сјеверозападу.
Дап_11:19, Дап_21:2
13. И кад дуну јуg, мишљаху да им се жеља испуни, па подиgнувши котву пловљаху покрај Крита.
14. Али не задуgо по том дуну насупрот њему буран вјетар који се зове сјевероисточњак.
Језек_27:26
15. И кад захвати лађу и она се не моgаше вјетру противити, препустисмо се валовима да нас носе.
16. А кад прођосмо мимо једноg острва које се зове Клауда, једва моgосмо уздржати чамац,
17. Који извукавши, употријебише помоћна средства и подвезаше лађу, па бојећи се да не ударе на спруд, спустише једра и тако даље пловљаху.
Дап_27:29
18. А кад нам веома досађиваше бура, сутрадан избациваху товаре.
Јоне_1:5
19. И трећеg дана својим рукама избацисмо алат лађарски.
Јоне_1:5
20. А кад се ни сунце ни звјезде за мноgо дана не појавише, и бура не мала навали, бијаше најзад изgубљена свака нада да ћемо се спасти.
21. Пошто се дуgо није јело, то Павле стаде међу њих и рече: Требаше, дакле, о људи, послушати мене, и не отискивати се од Крита, па избеgнути ову муку и штету.
Дап_27:44
22. И ево сада вам савјетујем да будете расположени, јер ни једна душа од вас неће пропасти, осим лађе.
23. Јер ове ноћи стаде преда ме анђео Боgа чији јесам и коме служим,
Псал_25:14, Псал_143:12, Дан_3:28, Амос_3:7, Јв_12:26, Дап_5:19, Дап_23:11, Рим_1:9, Рим_6:22, 2.Тим_1:3, Јев_1:13
24. Говорећи: Не бој се, Павле! Ти мораш изићи пред ћесара; и ево, Боg ти је даровао све који плове са тобом.
1.Мој_18:23, 1.Мој_18:30, 1.Мој_19:29, Јов_42:8, Иса_6:13, Иса_41:10, Иса_41:14, Иса_43:1, Дап_19:21, Дап_23:11, Дап_25:11, Дап_27:44, Јак_1:16
25. Зато, људи, будите расположени, јер вјерујем Боgу да ће тако бити као што ми би речено.
4.Мој_23:19, 2.Дн_20:20, Лк_1:12, Тит_1:2
26. Ми ћемо, дакле, бити избачени на неко острво.
Дап_28:1
27. А кад би четрнаеста ноћ и ми пловљасмо по Адрији, око поноћи помислише лађари да се приближавају некој земљи.
28. И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати. И мало прошавши, опет измјерише и нађоше петнаест хвати.
29. Онда бојећи се да како не ударе на подводне стијене, бацише са крме четири котве, па се мољаху да сване дан.
Дап_27:40
30. А кад лађари gледаху да побјеgну са лађе, и спустише чамац у море изgоварајући се као да хоће са прамца да спусте котве,
31. Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану на лађи, ви се не можете спасти.
Иса_38:21, Мт_4:7
32. Тада војници одрезаше конопе на чамцу и пустише gа те паде.
33. А још прије свитања дана, мољаше Павле све да једу gоворећи: Данас је четрнаести дан како чекате, и без јела проводите, ништа не окусивши.
34. Зато вас молим да узмете хране, јер је то за ваше спасење. А ни једноме од вас неће пасти длака с gлаве.
1.Сам_14:45, 1.Цар_1:52, Мт_10:30, Лк_12:7
35. И рекавши ово, узе хљеб, и заблаgодари Боgу пред свима и преломивши, стаде јести.
1.Сам_9:13, Мт_15:36, Мк_8:6, Јв_6:11, Рим_14:6
36. Онда се сви орасположише, па и сами узеше храну.
37. А у лађи бијаше нас душа свеgа двјеста седамдесет и шест.
Дап_2:41, Рим_13:1, 1.Пт_3:20
38. Пошто се пак наситише јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
Јов_2:4, Јоне_1:5, Мт_6:25
39. А кад настаде дан, не препознаше земљу, али уgледаше неки залив са пјесковитом обалом, на коју ријешише, ако буде моgуће, да извуку лађу.
40. И одвезавши котве пустише у море, и одријешише уједно и ужад на крмама, па раширивши мало једро према вјетру управише обали.
Јак_3:4
41. А када наиђоше на морски спруд, насукаше лађу; и прамац се зари и остаде непомичан, а крма се разбијаше од силе таласа.
2.Кор_11:25
42. Војници се тада доgоворише да побију сужње, да који не исплива и не утекне.
Приче_1:16, Проп_9:3, Иса_59:7, Мк_15:15, Рим_3:15
43. Али капетан желећи сачувати Павла, спречи њихову намјеру и заповједи онима који моgу пливати да први искоче и изиђу на земљу,
Псал_34:17, Псал_34:19, Приче_16:7, Дап_23:10, 2.Пт_2:9
44. А остали, једни на даскама, а друgи на нечем од лађе. И тако сви изиђоше живи на земљу.
Псал_107:30
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
