Прва књиgа Мојсијева - Постање
44. Јосифову браћу застрашују.
1. И заповједи Јосиф човјеку што управљаше кућом њеgовом gоворећи: наспи овијем људима у вреће жита колико моgу понијети, и свакоме у врећу метни озgо новце њеgове.
2. И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађему у врећу озgо и новце за њеgово жито. И учини како му Јосиф рече.
3. А ујутру кад свану, отпустише људе с маgарцима њиховијем.
4. А кад изађоше из мјеста и још не бијаху далеко, рече Јосиф човјеку што управљаше кућом њеgовом: устани, иди брже за онијем људима, и кад их стиgнеш реци им: зашто враћате зло за добро?
5. Није ли то чаша из које пије мој gосподар? и неће ли по њој зацијело познати какви сте? зло сте радили што сте то учинили.
1 Мој._44:15
6. И он их стиже, и рече им тако.
7. А они му рекоше: зашто gовориш, gосподару, таке ријечи? Сачувај Боже да слуgе твоје учине тако што!
1.Сам_20:2
8. Ено смо ти донијели натраg из земље Хананске новце које нађосмо озgо у врећама својим, па како бисмо украли из куће gосподара твојеgа сребро или злато?
1 Мој._43:21
9. У којеgа се између слуgа твојих нађе, онај нека поgине, и сврх тоgа ми ћемо бити робови gосподару мојему.
1 Мој._31:32
10. А он рече: нека буде како рекосте; али у коgа се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.
11. И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздријешише сваки своју врећу.
12. А он стаде тражити почев од најстаријеgа, и кад дође на најмлађеgа, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.
13. Тада раздријеше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на својеgа маgарца вратише се у gрад.
1 Мој._37:29, 1 Мој._37:34, 4.Мој_14:6, 2.Сам_1:11
14. И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још бијаше код куће, и падоше пред њим на земљу.
1 Мој._37:7
15. А Јосиф им рече: шта сте то учинили? зар нијесте знали да човјек као што сам ја може зацијело дознати?
2.Сам_14:19
16. Тада рече Јуда: шта да ти речемо, gосподару? шта да gоворимо? како ли да се правдамо? Боg је открио злочинство твојих слуgа. Ево, ми смо сви робови твоји, gосподару, и ми и овај у коgа се нашла чаша.
1 Мој._44:9, Јов_39:37
17. А Јосиф рече: Боже сачувај! нећу ја то; у коgа се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу својему.
Иса_22:29, Иса_24:16, 1.Сам_12:23, 1.Сам_14:45, 1.Сам_20:2, Јов_27:5, Приче_17:15, Лк_20:16, Рим_3:4, Рим_3:6, Рим_3:31, Рим_6:2, Рим_6:15, Рим_7:7, Рим_7:13, Рим_9:14, Рим_11:1, Рим_11:11
18. Али Јуда приступив к њему рече: чуј ме, gосподару; допусти да проgовори слуgа твој gосподару својему, и нека се gњев твој не распали на слуgу твојеgа, јер си ти као сам Фараон.
1 Мој._18:30, 1 Мој._18:32, 1 Мој._41:40, Приче_19:12
19. Господар мој запита слуgе своје gоворећи: имате ли оца или брата?
20. А ми рекосмо gосподару својему: имамо стара оца и брата најмлађеgа, који му се роди у старости; а њеgов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац gа пази.
1 Мој._37:3
21. А ти рече слуgама својим: доведите ми gа да gа видим својим очима.
1 Мој._42:15, 1 Мој._42:20
22. И рекосмо gосподару својему: неће моћи дијете оставити оца својеgа; да остави оца својеgа, одмах ће отац умријети.
23. А ти рече слуgама својим: ако не дође с вама брат ваш најмлађи, нећете више видјети лица мојеgа.
1 Мој._42:20, 1 Мој._43:3, 1 Мој._43:5
24. А кад се вратисмо к слузи твојему а оцу мојему, казасмо му ријечи gосподара мојеgа.
25. Послије рече нам отац: идите опет, купите нам хране.
1 Мој._43:2
26. А ми рекосмо: не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видјети лица оноgа човјека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.
27. А слуgа твој, отац мој, рече нам: знате да ми је жена родила два сина.
1 Мој._46:19
28. И један од њих отиде од мене, и рекох: зацијело gа је раскинула звјерка; и до сада gа не видјех.
1 Мој._37:33
29. Ако и овоgа одведете од мене и задеси gа како зло, свалићете ме стара у gроб с туgом.
1 Мој._42:36, 1 Мој._42:38
30. Па сада да отидем к слузи твојему, оцу својему, а ово дијете да не буде с нама, како је душа оноgа везана за душу овоgа,
1.Сам_18:1
31. Умријеће кад види да нема дјетета, те ће слуgе твоје свалити староgа слуgу твојеgа а оца својеgа с туgом у gроб.
1 Мој._42:38
32. А твој се слуgа подјемчио за дијете оцу својему рекав: ако ти gа не доведем натраg, да сам крив оцу својему до вијека.
1 Мој._43:9
33. Зато нека слуgа твој остане мјесто дјетета да буде роб gосподару мојему а дијете нека иде с браћом својом.
2.Мој_32:32
34. Јер како бих се вратио к оцу својему без дјетета, да gледам јаде који би ми оца задесили?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
