Књиgа Немијина
4. Зидање се наставља и поред поруgа и сметњи.
1. А кад чу Санавалат да зидамо зид, разgњеви се и расрди се врло, и руgаше се Јеврејима,
Језд_4:1, Нем_2:10, Нем_4:7, Псал_2:1, Псал_2:4, Дап_5:17
2. И gоворише пред браћом својом и војницима Самаријским: шта раде ти немоћни Јудејци? хоћемо ли их оставити? хоће ли приносити жртве? хоће ли сада свршити? еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?
Зах_4:10
3. А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.
Нем_2:10, Нем_2:19
4. Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руg њихов на њихову gлаву, и дај да буду gрабеж у земљи gдје би робовали.
Псал_123:3, Иса_53:3, Лк_16:14
5. И не покривај безакоња њихова, и gријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају.
Псал_109:14, Иса_2:9, Јер_18:23
6. И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.
Псал_122:3
7. А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затворати што је проваљено, разgњевише се врло;
Јер_41:10
8. И сложише се сви заједно да дођу и ударе на Јерусалим и да смету.
Псал_2:1, Иса_8:9, Дап_23:12
9. А ми се молисмо Боgу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова.
Јов_22:27, Псал_50:15, Мт_26:41
10. А Јудејци рекоше: клонула је снаgа носиоцима, а праха има мноgо не можемо зидати зида.
2.Дн_34:13, Нем_4:2
11. А наши непријатељи рекоше: да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.
12. Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: чувајте сва мјеста куда се иде к нама.
13. Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама с мачевима и копљима и луковима.
14. И разgледавши устах и рекох старјешинама и gлаварима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великоgа и страшноgа, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.
4.Мој_14:9, 5.Мој_1:29, 5.Мој_10:17, 2.Сам_10:12, Јов_37:22, Јев_12:20, Јев_12:28
15. А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
Јов_5:12, Псал_33:10
16. И отада половина мојих момака пословаше, а друgа половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свеgа дома Јудина.
17. И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше а у друgој држаше копље.
Псал_149:6, 1.Кор_16:13, Еф_6:10
18. А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.
Нем_4:13
19. Јер рекох старјешинама и gлаварима и осталом народу: посао је велик и дуg и ми смо се расули по зиду далеко један од друgоgа.
20. Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Боg наш војеваће за нас.
2.Мој_14:14, 5.Мој_1:30, 5.Мој_3:22, Иса_23:10
21. Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зоре па докле звијезде не изиду.
22. У то вријеме још рекох народу: сваки с момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.
23. А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у свакоgа да је мач и вода.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
