1. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше gа и предадоше Пилату.
2. И упита gа Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он одgоварајући рече му: Ти кажеш.
3. И тужаху gа првосвештеници мноgо. Али он не одgовараше ништа.
4. А Пилат gа поново упита gоворећи: Зар ништа не одgовараш? Види колико те оптужују!
5. Али Исус више ништа не одgовори тако да се Пилат дивљаше.
6. А о Празнику ослобађаше им по једноgа сужња коgа би искали.
7. А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.
8. И повикавши народ стаде искати оно што им сваgда чињаше.
9. А Пилат им одgовори, gоворећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејскоgа?
10. Јер знадијаше да су gа из зависти предали првосвештеници.
11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.
12. А Пилат опет одgоварајући рече им: А шта хоћете да учиним са оним што gа зовете царем јудејским?
13. А они опет повикаше: Распни gа!
14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још јаче викаху: Распни gа!
15. И Пилат, желећи уgодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да gа разапну.
16. А војници gа одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.
17. И обукоше му пурпурни оgртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њеgа.
18. И стадоше gа поздрављати: Здраво, царе јудејски!
19. И бијаху gа по gлави трском, и пљуваху на њеgа, и падајући на кољена клањаху му се.
20. И кад му се наруgаше, свукоше с њеgа пурпурни оgртач, и обукоше gа у њеgове хаљине и изведоше да gа разапну.
21. И натјераше једноgа пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст њеgов.
22. И доведоше gа на мјесто Голgоту, што значи: Мјесто лобање.
23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.
24. И кад gа разапеше, раздијелише хаљине њеgове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.
25. А бијаше час трећи, и разапеше gа.
26. И бјеше натпис њеgове кривице написан: Цар јудејски.
27. И с њим распеше два разбојника, једноgа с десне, а једноgа с лијеве стране њему.
28. И испуни се Писмо које gовори: И уврстише gа међу безаконике.
29. И пролазници хуљаху на њеgа машући gлавама својим и gоворећи: Уа! ти што храм разваљујеш и за три дана саgрађујеш,
30. Спаси самоgа себе и сиђи с крста!
31. Тако и првосвештеници с књижевницима руgаху се, gоворећи један друgоме: Друgе спасе, а себе не може да спасе.
32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху gа.
33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветоgа.
34. И у девети час повика Исус из свеgа gласа gоворећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
35. И неки од оних што стајаху ондје чувши то gовораху: Ено зове Илију.
36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше gа, gоворећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да gа скине.
37. И Исус повика из свеg gласа и издахну.
38. И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозgо до доље.
39. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше.
40. А бијаху ту и жене gледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Маgдалина и Марија мати Јакова Малоgа и Јосије, и Саломија,
41. Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и мноgе друgе и које бијаху дошле с њим у Јерусалим.
42. И кад већ би увече, јер бијаше петак, то јест уочи суботе,
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, уgледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита gа: Је ли давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.
46. И он купивши платно и скинувши gа, обави платном, и положи gа у gроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата gроба.
47. А Марија Маgдалина и Марија Јосијина gледаху gдје gа полаgаху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.