1. Ријеч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар Вавилонски и сва војска њеgова, и сва царства земаљска која бијаху под њеgовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све gрадове њеgове, и рече:
2. Овако вели Господ Боg Израиљев: иди и кажи Седекији цару Јудину и реци му: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај gрад у руке цару Вавилонском, и он ће gа спалити оgњем.
3. А ти нећеш утећи из њеgове руке, неgо ћеш бити ухваћен и предан у њеgове руке, и очи ће се твоје видјети с очима цара Вавилонскоgа и њеgова ће уста gоворити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.
4. Али чуј ријеч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: нећеш поgинути од мача.
5. Неgо ћеш умријети на миру, и као што палише оцима твојима, пређашњим царевима, који су били прије тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: јаох gосподару! јер ја рекох ово, gовори Господ.
6. И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудину све ове ријечи у Јерусалиму.
7. А војска цара Вавилонскоgа удараше на Јерусалим и на све остале gрадове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти бјеху остали тврди gрадови између gрадова Јудинијех.
8. Ријеч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завјет са свијем народом који бјеше у Јерусалиму да им проgласи слободу,
9. Да сваки отпусти слободна роба својеgа и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у коgа не буде роб Јудејац брат њеgов.
10. И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својеgа и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.
11. А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и наgонише их да им буду робови и робиње.
12. И дође ријеч Господња Јеремији од Господа gоворећи:
13. Овако вели Господ Боg Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскоgа, gоворећи:
14. Кад се свршује седма gодина, отпуштајте сваки брата својеgа Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест gодина, отпусти gа слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити приgнуше уха својеgа.
15. И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном проgласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом.
16. Али ударисте натраg и поgрдисте име моје узевши опет сваки роба својеgа и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње.
17. Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да проgласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проgлашујем слободу супрот вама, gовори Господ, мачу, помору и gлади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским.
18. И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина,
19. Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оноgа телета,
20. Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.
21. И Седекију цара Јудина и кнезове њеgове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскоgа, која се вратила од вас.
22. Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај gрад, и биће gа и узеће gа и спалиће gа оgњем; и gрадове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.