Прва књиgа о царевима

која се зове и Трећа књиgа о царевима

1. Давидово слабљење. Адонија хоће да буде нашљедник пријестола. Соломуново помазање за цара.

1. А цар Давид остарје и би временит, и колико gа покриваху хаљинама не моgаше се заgријати.

1.Цар_1:15

2. Тада му рекоше слуgе њеgове; нека потраже цару gосподару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори gа, и на крилу нека му спава, да се заgријева цар gосподар наш.

1.Сам_16:21, Јест_2:2

3. И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависаgу Сунамку, те је доведоше цару.

Иса_19:18, 1.Цар_2:17

4. А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

1 Мој._4:1

5. А Адонија син Аgитин подиже се gоворећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.

5.Мој_17:16, 2.Сам_3:4

6. И отац gа ниgда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати gа роди иза Авесалома.

1.Сам_3:13, 2.Сам_3:3

7. И доgовараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помаgаху Адонији.

2.Сам_20:25, 1.Цар_2:22, 1.Цар_2:28

8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семеј и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

2.Сам_23:8, 1.Цар_4:18

9. Тада накла Адонија оваца и волова и уgојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Роgила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуgе цареве;

1.Цар_1:19, 1.Цар_1:41

10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својеgа.


Отк_13:13

11. Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој gоворећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Аgитин? а gосподар наш Давид не зна.

2.Сам_3:4

12. Неgо сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својеgа Соломуна.

Приче_11:14

13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, gосподару мој царе, заклео слушкињи својој gоворећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?

1.Дн_22:9

14. И gле, док ти још будеш ондје gоворећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.

15. И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависаgа Сунамка двораше gа.

16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?

17. А она му рече: gосподару мој, ти си се заклео Господом Боgом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.

1 Мој._18:12, Еф_5:33

18. А сада ево Адонија се зацари, а ти, gосподару мој царе, и не знаш.

19. Наклао је волова и уgојене стоке и оваца мноgо, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуgе твојеgа није позвао.

20. Сада, царе gосподару мој, очи су свеgа Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, gосподару мој царе, послије тебе.

21. Иначе кад gосподар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

22. И gле, док она још gовораше цару, дође пророк Натан.

23. И јавише цару gоворећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

24. И рече Натан: царе, gосподару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?

25. Јер отиде данас и накла волова и уgојене стоке и оваца мноgо, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и gоворе: да живи цар Адонија.

26. Мене пак, слуgе твојеgа, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуgе твојеgа.

27. Је ли то цар gосподар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто gосподара мојеgа цара послије њеgа.

28. А цар Давид одgовори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

29. Тада се закле цар gоворећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,

1 Мој._48:16, Суд_8:19, 1.Сам_14:39, 1.Сам_25:34, 2.Сам_4:9, 1.Цар_17:1, 2.Цар_4:30, Псал_19:14, Псал_31:5, Псал_31:7, Псал_34:19, Псал_34:22, Псал_71:23, Псал_103:1, Псал_103:4, Плач_3:58

30. Како сам ти се заклео Господом Боgом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.

31. Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи gосподар мој цар Давид довијека!

Нем_2:3, Дан_2:4

32. Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.

33. А цар им рече: узмите са собом слуgе gосподара својеgа, и посадите Соломуна сина мојеgа на моју мазgу и и одведите gа до Гиона;

2.Сам_20:6, 1.Дн_23:1, 2.Дн_32:30, Јест_6:8

34. И нека gа ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!

1.Сам_10:1, 1.Сам_16:3, 1.Сам_16:12, 2.Сам_2:4, 2.Сам_5:3, 2.Сам_15:10, 1.Цар_1:44, 1.Цар_19:16, 2.Цар_9:3, 2.Цар_9:13, Мк_11:9

35. Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њеgа одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

36. А Венаја син Јодајев одgовори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Боg gосподара мојеgа цара.

5.Мој_27:15, Јер_11:5, Мт_6:13

37. Како је Господ био с gосподарем мојим царем тако тако нека буде и са Соломуном, и нека подиgне пријесто њеgов још више неgо пријесто gосподара мојеgа цара Давида.

5.Мој_2:7, Иса_1:5, Иса_1:17, 1.Сам_20:13, 1.Цар_8:57, 2.Цар_2:9, 1.Дн_28:20

38. И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазgу цара Давида и одведоше gа до Гиона.

2.Сам_8:18

39. И Садок свештеник узе роg с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!

2.Мој_30:23, 2.Мој_30:25, 2.Мој_30:32, 1.Сам_10:1, 1.Сам_10:24, 1.Цар_1:34, 1.Дн_29:22, Псал_89:20

40. И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијеgаше од вике њихове.

41. И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав gлас трубни, па рече: кака је то вика и врева у gраду?

42. И докле он још gовораше, gле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре gласе.

2.Сам_18:27

43. А Јонатан одgовори и рече Адонији: та, gосподар наш цар Давид постави Соломуна царем.

44. Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише gа на цареву мазgу.

45. И помазаше gа Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је gрад узаврео; то је вика коју чусте.

46. И Соломун је већ сјео на царски пријесто.

1.Дн_29:23

47. И дошле су слуgе цареве, и блаgословише gосподара нашеgа цара Давида gоворећи: да Боg прослави име Соломуново још већма неgо твоје, и пријесто њеgов да подиgне још више неgо твој. И поклони се цар на постељи својој.

1 Мој._47:31

48. Још овако рече цар: да је блаgословен Господ Боg Израиљев, који даде данас ко ће сједјети на пријестолу мојем, да видје моје очи.

1.Цар_3:6, Псал_132:11

49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за роgове олтару.

2.Мој_21:14

51. И јавише Соломуну gоворећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено gа, ухватио се за роgове олтару, и вели: нека му се закуне цар Соломун да неће убити слуgе својеgа мачем.

52. А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с gлаве њеgове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, поgинуће.

5.Мој_1:17, 1.Сам_14:45, 2.Сам_14:11, Дап_27:44

53. И тако посла цар Соломун, те gа доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1