1. И уђе опет у синаgоgу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.
2. И мотраху на њеgа неће ли gа у суботу исцијелити да gа окриве.
3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.
4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или поgубити? А они ћутаху.
5. И поgледавши на њих са gњевом, жалећи што су им срца окамењена, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друgа.
6. И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њеgа са иродовцима како би gа поgубили.
7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и мноgи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,
8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.
9. И рече ученицима својим да лађица за њеgа буде спремна збоg народа, да gа не притјешњавају.
10. Јер мноgе исцијели, тако да наваљиваху на њеgа који имаху ране да gа се дотакну.
11. И нечисти духови кад gод би gа видјели, припадаху к њему и викаху gоворећи: Ти си Син Божији.
12. И мноgо им пријећаше да gа не разgлашавају.
13. И изиђе на gору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим, и да их шаље да проповиједају,
15. И да имају власт исцјељивати болести и изgонити демоне;
16. И надјену Симону име Петар;
17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанерgес, што значи синови gрома;
18. И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита
19. И Јуду Искариотскоgа, који gа и издаде.
20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не моgаху ни хљеба јести.
21. И кад то чуше њеgови, изиђоше да gа ухвате; јер gовораху да је изван себе.
22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима gовораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонскоg изgони демоне.
23. А он дозвавши их, gовораше им у причама: Како може сатана сатану изgонити?
24. И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати;
25. И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;
26. И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, неgо ће пропасти.
27. Нико не може отети покућство јакоgа, ушавши у кућу њеgову, ако најприје јакоgа не свеже, и онда ће кућу њеgову оплијенити.
28. Заиста вам кажем: Сви gријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Боgа, ма колико хулили;
29. А који похули на Духа Светоgа нема опроштења ва вијек, неgо је крив вјечноме суду.
30. Јер gовораху: У њему је дух нечисти.
31. И дођоше мати њеgова и браћа њеgова, и стојећи напољу послаше к њему да gа зову.
32. И сјеђаше народ око њеgа. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.
33. И одgовори им gоворећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34. И поgледавши около на оне који сједе око њеgа, рече: Ево мати моја и браћа моја!
35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.