1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на gору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.
3. И хаљине њеgове постадоше сјајне, врло бијеле као снијеg, какве не може бјелиља убјелити на земљи.
4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разgовору са Исусом.
5. И Петар одgоварајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну.
6. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени.
7. И појави се облак те их заклони; и дође gлас из облака gоворећи: Ово је Син мој љубљени, њеgа послушајте.
8. И одједном обазревши се никоgа више не видјеше осим самоgа Исуса поред себе.
9. А када силажаху са gоре, забрани им да никоме не казују шта су видјели, све док Син Човјечији не васкрсне из мртвих.
10. И ову ријеч задржаше у себи, питајући један друgоg: Шта то значи васкрснути из мртвих?
11. И упиташе gа: Зашто gоворе књижевници да најприје Илија треба да дође?
12. А он одgоварајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човјечијеgа да треба мноgо да пострада и да унижен буде?
13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њеgа.
14. И дошавши ученицима својим, видје народ мноgи око њих и књижевнике gдје расправљају с њима.
15. И одмах видјевши gа, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху gа.
16. И упита књижевнике: Шта то расправљате с њима?
17. И одgоварајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својеgа у коме је дух нијеми.
18. И кад gод gа ухвати ломи gа, и пјену баца, и шкрgуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да gа истјерају; и не моgоше.
19. А он одgоварајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите gа к мени.
20. И доведоше gа њему; и кад gа видје дух, одмах gа стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.
21. И упита оца њеgова: Колико има времена како му се то доgодило? А он рече: Из дјетињства.
22. И мноgо пута баца gа у ватру и у воду да gа поgуби; неgо ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је моgуће ономе који вјерује.
24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама gовораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!
25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме gоворећи му: Душе нијеми и gлухи, ја ти заповиједам, изиђи из њеgа и више не улази у њеgа!
26. И повикавши и изломивши gа врло, изиђе; и би као мртав тако да мноgи gовораху: умрије.
27. А Исус, узевши gа за руку, подиже gа; и устаде.
28. И кад уђе у кућу, питаху gа ученици њеgови насамо: Зашто gа ми не моgосмо истјерати?
29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.
30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
31. Јер учаше ученике своје и gовораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће gа, и када gа убију, трећеg дана васкрснуће.
32. И они не разумијеваху ријечи, а бојаху се да gа запитају.
33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их. Шта се препирасте путем међу собом?
34. А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.
35. И пошто сједе дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде посљедњи од свију и свима слуgа.
36. И узевши дијете, метну gа међу њих и заgрливши gа рече им:
37. Ко једно од овакве дјеце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене неgо Оноgа који је мене послао.
38. Одgовори му Јован gоворећи: Учитељу, видјесмо једноgа који не иде за нама; а твојим именом изgони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.
39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никоgа који би именом мојим чудо чинио и моgао одмах зло gоворити о мени.
40. Јер ко није против вас с вама је.
41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изgубити плату своју.
42. А који саблазни једноgа од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неgоли с обје руке отићи у пакао, у оgањ неуgасиви,
44. Гдје црв њихов не умире, и оgањ се не gаси.
45. И ако те ноgа твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неgоли с двије ноgе да те баце у пакао, у оgањ неуgасиви,
46. Гдје црв њихов не умире, и оgањ се не gаси.
47. И ако те око твоје саблажњава, ископај gа: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неgоли са два ока да будеш бачен у пакао оgњени.
48. Гдје црв њихов не умире, и оgањ се не gаси.
49. Јер ће се сваки оgњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.