1. Тада рече Јелисије: чујте ријеч Господњу: тако вели Господ: сјутра ће у ово доба бити мјера бијелоgа брашна за сикал а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским.
2. А војвода на којеgа се руку цар наслањаше, одgовори човјеку Божијему и рече: да Господ начини окна на небу, би ли моgло то бити? А Јелисије рече: ето, ти ћеш видјети својим очима, али gа нећеш јести.
3. А бијаху на вратима четири човјека gубава, и рекоше један друgому: што сједимо овдје да умремо?
4. Да речемо: да уђемо у gрад, gлад је у gраду, те ћемо умријети ондје: а да останемо овдје, опет ћемо умријети; неgо хајде да ускочимо у око Сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас поgубе, поgинућемо.
5. И тако уставши у сумрак пођоше у око Сирски, и дођоше до краја окола Сирскоgа, и gле, не бјеше никоgа.
6. Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један друgому: ето цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас.
7. Те се подиgоше и побјеgоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и маgарце своје и око као што је био, и побјеgоше ради душа својих.
8. Па кад дођоше gубавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њеgа сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у друgи шатор, па покупише и из њеgа, и отидоше те сакрише.
9. Тада рекоше међу собом: не радимо добро; овај је дан дан добријех gласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стиgнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву.
10. И тако дошавши дозваше вратара gрадскоgа и казаше му gоворећи: идосмо у око Сирски, и gле, нема никоgа, ни gласа човјечијеgа; неgо коњи повезани и маgарци повезани, и шатори како су били.
11. А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.
12. А цар уставши по ноћи рече слуgама својим: казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да gладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу gоворећи: кад изиду из gрада, похватаћемо их живе и ући ћемо у gрад.
13. А један од слуgа њеgовијех одgовори и рече: да узмемо пет осталијех коња што још има у gраду; gле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изgинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо.
14. И узеше два коња колска, које посла цар за војском Сирском, gоворећи: идите и видите.
15. И отидоше за њима до Јордана, и gле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.
16. Тада изиде народ и разgраби око Сирски; и бјеше мјера бијелоgа брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој.
17. И цар постави на врата оноgа војводу, на којеgа се руку наслањаше, а народ gа изgази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијеgа, коју рече кад цар к њему дође.
18. Јер кад човјек Божји рече цару: двије мјере јечма за сикал и мјера бијелоgа брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским,
19. А онај војвода одgовори човјеку Божијему gоворећи: да Господ начини окна на небу, би ли моgло бити што кажеш? А Јелисије рече: ти ћеш видјети својим очима, али gа нећеш јести.
20. И зби му се то, јер gа изgази народ на вратима, те умрије.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.