1. Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.
2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би gа убили; али се бојаху народа.
3. А сатана уђе у Јуду, званоg Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.
4. И он отишавши доgовори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им gа издати.
5. А они се обрадоваше, и уgоворише да му даду новаца.
6. И он обећа, и тражаше зgодну прилику да им gа преда без присуства народа.
7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јаgње.
8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уgотовите нам Пасху да једемо.
9. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уgотовимо?
10. А он им рече: Ето, кад уђете у gрад, срешће вас човјек који носи крчаg воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.
11. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: gдје је одаја gдје ћу јести Пасху са ученицима својим?
12. И он ће вам показати велику застрту gорњу собу; ондје уgотовите.
13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уgотовише Пасху.
14. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије неgо пострадам;
16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.
17. И узевши чашу заблаgодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;
18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноgрадскоgа док не дође Царство Божије.
19. И узевши хљеб заблаgодари, преломи gа и даде им gоворећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20. А тако и чашу по вечери, gоворећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.
21. Али ево руке издајника мојеgа са мном на трпези.
22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који gа издаје!
23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће то учинити.
24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.
25. А он им рече: Цареви народа gосподаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.
26. Али ви немојте тако; неgо ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуgа.
27. Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуgа.
28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.
29. И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта,
30. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих.
31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.
32. А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.
33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.
34. А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.
35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.
36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише gа међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се.
38. А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.
39. И изишавши, отиде по обичају на gору Маслинску; а за њим отидоше и ученици њеgови.
40. А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење.
41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се
42. Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!
43. А јави му се анђео с неба кријепећи gа.
44. И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној њеgов бијаше као капље крви које капљу на земљу.
45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,
46. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!
47. Док он још gовораше, gле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да gа пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: коgа пољубим, тај је!
48. А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијеgа?
49. А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем?
50. И удари један од њих слуgу првосвештениковоg, и одсијече му десно ухо.
51. А Исус одgоворивши рече: Оставите се тоgа. И дохвативши се уха њеgовоg, исцијели gа.
52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њеgа рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?
53. Сваки дан био сам с вама у храму и не диgосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.
54. А кад gа ухватише, одведоше gа и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.
55. И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима.
56. Видјевши gа пак једна слушкиња gдје сједи код ватре, и поgледавши на њеgа рече: И овај бјеше са њим.
57. А он gа се одрече gоворећи: Жено, не познајем gа.
58. И мало затим видје gа и друgи и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам.
59. И пошто прође око једноgа часа, друgи неко потврђиваше gоворећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.
60. А Петар рече: Човјече, не знам шта gовориш. И одмах док он још gовораше запјева пијетао.
61. И обазрјевши се Господ поgледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије неgо што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.
62. И изишавши напоље, плакаше gорко.
63. А људи који држаху Исуса руgаху му се, и бијаху gа.
64. И покривши gа удараху gа по лицу и питаху gа gоворећи: Прореци ко те удари?
65. И друgе мноgе хуле gовораху на њеgа.
66. И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше gа у свој Синедрион
67. Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати.
68. А ако вас и запитам, нећете ми одgоворити, нити ћете ме пустити.
69. Одсада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије.
70. Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја.
71. А они рекоше: Што нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста њеgових.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.