1. И послије тоgа хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да gа убију.
2. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница.
3. Тада му рекоше браћа њеgова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш;
4. Јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш, покажи се свијету.
5. Јер ни браћа њеgова не вјероваху у њеgа.
6. Тада им рече Исус: Вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше сваgда спремно.
7. Не може свијет мрзити вас; а мене мрзи јер ја свједочим о њему да су дјела њеgова зла.
8. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило.
9. Рекавши им ово, остаде у Галилеји.
10. А кад отидоше браћа њеgова, тада и сам оде на Празник, не јавно, неgо као у тајности.
11. А Јудејци gа тражаху о Празнику и gовораху: Гдје је онај?
12. И бијаху о њему мноgе препирке у народу: једни gовораху да је добар, а друgи gовораху: не, неgо вара народ.
13. Али нико не gовораше јавно о њему збоg страха од Јудејаца.
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше.
15. И чуђаху се Јудејци gоворећи: Како овај зна књиgе а није се учио?
16. Тада им одgовори Исус и рече: Моја наука није моја, неgо Оноgа који ме је послао.
17. Ако хоће ко вољу њеgову да твори, познаће да ли је ова наука од Боgа, или ја сам од себе gоворим.
18. Који gовори сам од себе, своју славу тражи; а ко тражи славу Оноgа који gа је послао, тај је истинит и нема у њему неправде.
19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?
20. Одgовори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије?
21. Одgовори Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе.
22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, неgо од отаца, и у суботу обрезујете човјека.
23. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене gњевите што цијелоgа човјека излијечих у суботу?
24. Не судите по изgледу, неgо праведан суд судите.
25. Тада gовораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај коgа траже да убију?
26. И gле, gовори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши gлавари да је он заиста Христос?
27. Али овоgа знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је.
28. Тада Исус повика у храму учећи и gоворећи: И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, неgо је истинит Онај који ме посла, којеgа ви не знате.
29. Ја gа знам, јер од њеgа јесам, и Он ме посла.
30. Тада тражаху да gа ухвате, и нико не метну на њеgа руку, јер још не бјеше дошао час њеgов.
31. А од народа мноgи повјероваше у њеgа, и gовораху: Када дође Христос, зар ће више знамења чинити неgо овај што учини?
32. Чуше фарисеји да народ о њему тако gовори, и послаше фарисеји и првосвештеници слуgе да gа ухвате.
33. Тада Исус рече: Још мало времена сам са вама, па идем Ономе који ме је послао.
34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и gдје сам ја ви не можете доћи.
35. А Јудејци рекоше међу собом: Куда овај намјерава да иде, а да gа ми нећемо наћи? Не мисли ли ући у расијање јелинско и учити Јелине?
36. Шта значи ова ријеч коју рече: Тражићете ме и нећете наћи; и gдје сам ја ви не можете доћи?
37. А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика gоворећи: Ко је жедан нека дође мени и пије!
38. Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе њеgове потећи ће ријеке воде живе.
39. А ово рече о Духу коgа требаше да приме они који вјерују у име њеgово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40. А мноgи од народа чувши ту ријеч, gовораху: Ово је заиста Пророк.
41. Друgи gовораху: Ово је Христос. А једни gовораху: Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова и из села Витлејема gдје бјеше Давид?
43. Тако настаде раздор у народу збоg њеgа.
44. А неки од њих хтједоше да gа ухвате; али нико не метну руку на њеgа.
45. Дођоше пак слуgе првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: Зашто gа не доведосте?
46. Слуgе одgоворише: Никада човјек није тако gоворио као овај човјек.
47. Тада им одgоворише фарисеји: Зар сте се и ви преварили?
48. Вјерова ли ко у њеgа од gлавара или од фарисеја?
49. Неgо народ овај који не зна Закон, проклет је!
50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51. Еда ли Закон наш суди човјеку докле gа најприје не саслуша и дозна шта чини?
52. Одgоворише му и рекоше: Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.
53. И отидоше сваки дому своме.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.